Kao dete je mucao, mučio se da preživi, ogluveo je na snimanju filma: Život Brusa Vilisa jedan je od NAJPOTRESNIJIH

Slavni glumac Brus Vilis rođen je kao Volter Brus Vilis u Idar-Oberštajnu u Zapadnoj Nemačkoj 19. marta 1955. godine.

 

Sve vezano za Brusa Vilisa je izuzetno neverovatno, od mesta rođenja do toga kako nosi sat na ruci. 

 

Uprkos tome što je jedan od najpoznatijih holivudskih glumaca, postoje činjenice koje o slavnom glumcu retko ko zna. Jedna od njih je i da je Brus Vilis rođen u Nemačkoj 1955. godine gde je u to vreme živela njegova porodica, s obzirom na to da je njegov otac bio vojno lice. Majka mu je Nemica, a otac Amerikanac, evropskog porekla.

 

 

- Ne sećam se života u Nemačkoj. Čitavo moje detinjstvo vezano je za Nju Džersi koji je bio idealno mesto za odrastanje. Period do desete godine pamtim kao neko najlepše vreme jer je sve nekako bilo u redu, a kasnije su moji roditelji počeli da se svađaju i sve je otišlo do đavola - ispričao je Brus Vilis.

 

Glumac je bio najstarije od četvoro dece, a nakon što mu je otac otpušten iz vojske, porodica se preselila u Nju Džerzi.

 

Pravo ime mu je Volter, a nadimak Bruno.

 

Navodno iz sujeverja, uvek nosi ručni sat tako da mu je brojčanik okrenut ka unutrašnjosti zgloba ruke. "Obrne" ga samo ako snima scene u kojima režiseri insistiraju da se sat vidi.

 

 

Kao tinejdžer je imao problema sa mucanjem, zbog čega je imao probleme u školi, a drugovi su ga zvali Bak-Bak. U srednjoj školi se priključio dramsko klubu, a gluma na pozornici pomogla mu je da smanji mucanje.

 

-  Dugo sam pokušavao da shvatim zašto mi se roditelji razvode, a mnogo godina kasnije, kada sam se i sam razveo, plašio sam se kako će to moja deca podneti - rekao je glumac svojevremeno.

 

Do razvoda njegovih roditelja došlo je kada je Brus bio u srednjoj školi, a stres koji je tom prilikom imao, doveo je do probema sa mucanjem. Kasnije je govorio o tome kako mu je gluma pomogla da prevaziđe taj problem.

 

 

- Kada bih se popeo na binu i počeo da recitujem ili izgovaram neki tekst, prestajao sam da mucam. To je bilo jedino mesto gde sam mogao da pobegnem od loše situacije u kući i upravo tu nisam brinuo šta će biti sa mlađom sestrom i da li ćemo imati dovoljno novca da preživimo jer moji nisu radili ništa. Na sceni sam uz glumu uspevao da postanem neko drugi. Inače, ja sam radoholik i kad god sam kasnije imao neki problem, snimio bih film za koji bi potom kritičari tvrdili da je najbolji. Oduvek sam od problema bežao u posao - istakao je Vilis.

 

Nakon što je završio srednju školu, radio je razne poslove kako bi preživeo. Tako je bio noćni čuvar u jednoj nuklearnoj fabrici, a nakon što mu je jedan kolega ubijen, postao je konobar.

 

 

Kasnije je upisao i fakultet, ali ga je napustio već na prvoj godini, jer je odlučio da otputuje u Njujork i tamo potraži svoju sreću.

 

- Nisam mogao više da živim u Nju Džersiju jer je sve počelo da me guši. Postao sam nezadovoljan i nisam uspevao da pronađem sebe, a i nisam želeo da postanem debeli radnik koji je srećan samo kada pije pivo. Želeo sam nešto više i znao sam da to mogu. Spakovao sam svoje stvari u kartonski kofer, stavio srećnu kapu i krenuo u potragu za boljom sutrašnjicom - ispričao je glumac.

 

Iako je danas jedan od najboljih svetskih glumaca, u Velikoj jabuci odlazio je na razne audicije, ali mu nikako nije polazilo za rukom da dobije posao, već je radio kao animator gostiju u barovima i kafićima, sve dok nije shvatio da je za njega najbolje da ode u Holivud - mesto gde snovi postaju stvarnost.

 

 

- Bio je to težak period za mene. Svi su mi govorili da nemam talenat i kako nisam dovoljno lep da bih bio glumac. Tvrdili su da izgledam kao seljak i da ne postoji uloga u kojoj bih se snašao, ali očigledno su se prevarili. Nisam želeo da odustanem jer realno nisam imao gde da se vratim. Želeo sam scenu i svetlost pozornice, bio sam zaljubljen u film i slavu, a kada sam stigao u Holivud, osetio sam se kao svoj na svome i odmah znao da je to moj život - ispričao je Brus Vilis jednom prilikom.

 

Veliki je borac protiv terorista, ne samo na filmskom platnu, već i u stvarnom životu. Svet je ostao u šoku kada je 2003. godine Vilis obilazio američke vojnike, i obećao im nagradu od milion dolara ako uhvate Sadama Huseina!

 

- Objasnili su mi da vojna lica ne smeju da primaju novčanu nagradu za obavljanje svog posla. Zato nudim milion dolara bilo kom civilu koji pomogne da Osama bin Laden, Ajman al-Zavahiri ili Abu Musab al-Zarkavi budu uhvaćeni - rekao je on dve godine kasnije.

 

 

Vilis je levoruk, ali je za potrebe filma "Šesto čulo" naučio da piše desnom rukom. Ogluveo je na snimanju filma "Umri muški"!

 

- Zbog toga često govorim "štaaaaa", to mi je najčešća uzrečica - otkrio je on.

 

Njegova velika ljubav bila je Demi Mur. Njih dvoje su se upoznali 1987. godine, a kasnije su oboje tvrdili kako je to bila sudbinska veza.

 

- Upoznali smo se na snimanju filma ‘Stakeout’, kada mi je pomerila pamet. Imao sam devojke i pre nje, ali nijedna joj nije bila ni do kolena. To su sve bile neke usputne veze bez strasti i hemije, a sa Demi je bilo neverovatno. Valjda smo i zbog toga danas ostali dobri prijatelji. Ona je bila prava žena za mene, njen pogled je umeo i da me nasmeje i da me rastuži. S njom se nikada nisam folirao, pred njom nikada nisam glumio i izuzetno sam je voleo - ispričao je glumac nakon razvoda koji je usledio posle 13 godina braka.

 

 

Posle trinaest godina bračne sreće, početkom 2000. godine par se razveo, a njih dvoje su ostali veoma dobri prijatelji.

 

- Ne mogu da kažem zbog čega smo se razveli, ne želim ni da lažem, a ne želim ni da otkrivam delove svoje najdublje intime jer me to boli. Znam samo da sam razočarao sebe i kao suprug i kao otac, nisam se snašao u tim ulogama, a kada je naš razvod bio konačan, čak sam i zaplakao. Ne stidim se i ne mislim da sam manje muškarac zbog toga. Sećam se da je moj prijatelj Vil Smit došao kod mene kada se Demi iselila i da sam se napio kao stoka. Bio je to kraj jednog mirnog porodičnog života na koji sam nekako bio navikao. Mada, drago mi je što mi ćerke to nisu zamerile i što sam sa njima ostao u dobrim odnosima. Redovno se viđamo i volim ih najviše na svetu - ispričao je glumac.

Njih dvoje su u braku dobili tri ćerke, Rumer, Skaut i Talulu.

 

 

Ubrzo nakon bolnog razvoda, glumca je zadesila još jedna tragedija. Njegov brat Robert umro je 2001. godine od raka pankreasa.

 

- Svi smo bili svesni da je Robertova bolest napredovala, ali nekako za gubitak člana porodice nikada niste spremni. Ne volim o tome da pričam jer mi je teško, ali moram zbog ljudi koji se susreću sa kancerom. To je bolest 21. veka i o njoj se jednostavno mora da se govori. Moj brat je umro veoma rano, u četrdeset drugoj godini. Pre toga je išao na hemoterapije i razna druga zračenja i bilo ga je strašno gledati, a kada je preminuo, čitav život mi je prošao pred očima - rekao je glumac tada.

 

 

- Setio sam kako je uvek tražio moju podršku i ljubav, a ja zbog prirode posla nisam mogao da uvek budem uz njega, zbog čega se i danas kajem. Njegova deca su ostala bez roditelja, a ja se trudim da im ništa ne fali. Ponekad mi se zasuze oči kada se setim svega toga, ali se trudim da se borim sa tugom. Negde podsvesno sam i ja počeo da se plašim bolesti. Redovno odlazim na kontrolu, a i molim se Bogu da budem zdrav. Iako stalno glumim opasne momke, uopšte nisam takav. Naprotiv, veoma sam nežan i plašljiv - zaključio je Vilis.

 

Iako je tvrdio da se nakon razvoda od Demi više neće ženiti, pred oltar je ponovo otišao sa manekenkom Emom Fening. Venčali su se na Beverli Hilsu, a ceremoniji su prisustvovale njegove ćerke iz prvog braka, kao i Demi Mur i njen tadašnji suprug Ešton Kučer.

 

 

- Ema je ostvarenje mog sna. Prelepa je, dobar je čovek i što mi je veoma važno, odlično se slaže sa mojom porodicom, ćerkama i bivšom ženom. U njoj sam pronašao mir, nadam se da se nikada nećemo rastati - rekao je Brus nakon venčanja.

 

Sa Emom je dobio dve ćerke, Mejbel i Evelin.

 

Glumac je vremenom postao veliki borac za ljudska prava i za borbu protiv karcinoma.

 

Ipak, u martu prošle godine saopšteno je da glumac boluje od afazije, što znači nemogućnost da se kaže ono što se hoće reći. Sve oči javnosti uprte su u poznatog glumca, a veliku utehu mu pruža porodica i prijatelji kojima je okružen i u čijem društvu svakodnevno uživa.