Nedostatak sna može biti jedan od najvećih neprijatelja ljudskog organizma.
Nedostatak sna iscrpljuje naše mentalne sposobnosti i ugrožava fizičko zdravlje. Nauka je povezala loš san sa brojnim zdravstvenim problemima, od povećanja telesne težine do oslabljenog imunog sistema.
Ako ste ikada proveli noć u prevrtanju po krevetu, već znate kako ćete se osećati sledećeg dana - umorno, nervozno i neraspoloženo.
Ali propuštanje preporučenih 7 do 9 sati spavanja svake noći ( po studiji doktora Radža Dasgupte, sertifikovanog lekara za internu medicinu, pulmologiju, intenzivnu negu i medicinu spavanja) čini mnogo više od toga osim što se osećate umorno i mrzovoljno.
Povodom Svetskog dana spavanja, koji se širom sveta obeležava danas podsećamo na sve negativne posledice koje nedostatak sna može imati na naš organizam
UZROCI NEDOSTATKA SNA
Vašem telu je potreban san, baš kao što su mu potrebni vazduh i hrana da bi najbolje funkcionisalo. Tokom spavanja, vaše telo samo sebe leči i obnavlja svoju hemijsku ravnotežu.
Bez dovoljno sna, vaš mozak i telo jednostavno neće normalno funkcionisati, nije nemoguće ni da vam se dramatično smanji kvalitet vašeg života.
Po studiji iz 2010. godine ( koju su vodili Frančesko Capućio i Mišel Miler sa Univerziteta iz Varvika ( Koventri, UK), kao i Lafranko D'Elia i Paskale Straculo sa Katedre za kliničku i eksperimentalnu medicinu, Medicinskog fakulteta u Napulju Federiko II ) otkriveno je da premalo spavanja noću povećava rizik od rane smrti.
Uočljivi znaci nedostatka sna uključuju:
- Prekomernu pospanost
- Često zevanje
- Razdražljivost
- Dnevni umor
Stimulansi, kao što je kofein, nisu dovoljni da prevaziđu duboku potrebu vašeg tela za snom. U stvari, to može pogoršati nedostatak sna tako što će otežati zaspati noću.
To sve može dovesti do ciklusa noćne nesanice praćene svakodnevnom čestom konzumacijom kofeina, u nadi da će vam on nadoknaditi izgubljene sate sna.
Međutim, imajte na umu da hronična neispavanost može ometati unutrašnje sisteme vašeg tela i izazvati mnogo više loših posledica od ovih koje smo nabrojali.
CENTRALNI NERVNI SISTEM
Hronična nesanica može poremetiti način na koji vaše telo obično šalje i obrađuje informacije. Tokom sna, između nervnih ćelija (neurona) u vašem mozgu formiraju se putevi koji vam pomažu da zapamtite nove informacije koje ste naučili. Nedostatak sna čini vaš mozak iscrpljenim, tako da ne može da obavlja svoje dužnosti.
Takođe vam može biti teže da se koncentrišete ili naučite nove stvari. Signali koje vaše telo šalje takođe mogu biti odloženi, smanjujući vašu koordinaciju i povećavajući rizik od nezgoda.
Nedostatak sna takođe negativno utiče na vaše mentalne sposobnosti i emocionalno stanje. Možda ćete biti nestrpljiviji ili skloniji promenama raspoloženja. Takođe može ugroziti procese donošenja odluka i kreativnost.
Ako nedostatak sna traje dovoljno dugo, može čak da se desi da imate halucinacije - odnosno da vidite ili čujete stvari koje zapravo ne postoje. Ostali psihološki rizici uključuju:
- Impulsivno ponašanje
- Anksioznost
- Depresiju
- Paranoju
- Suicidalne misli
Takođe možete doživeti mikrospavanje tokom dana. Tokom ovih epizoda, zaspaćete na nekoliko minuta do nekoliko sekundi, a da toga niste ni svesni.
IMUNI SISTEM
Dok spavate, vaš imuni sistem proizvodi zaštitne supstance koje se bore protiv infekcija i drugih stranih "osvajača" kao što su bakterije i virusi. Ako ne spavate dovoljno, vaše telo možda neće moći da se odbrani od napadača, a takođe će vam trebati više vremena da se oporavite od bolesti. (Po studiji Univerziteta u Ilinoisu)
Dugotrajni poremećaj sna takođe povećava rizik od hroničnih stanja, kao što su dijabetes i bolesti srca.
RESPIRATORNI SISTEM
Poremećaj noćnog disanja koji se zove opstruktivna apneja za vreme spavanja (OSA) može prekinuti vaš san i znatno smanjiti kvalitet istog.
Kad se budite tokom cele noći, to može izazvati nedostatak sna, što vas čini ranjivijim na respiratorne infekcije poput prehlade i gripa. Nedostatak sna takođe može pogoršati postojeće respiratorne bolesti, kao što je hronična bolest pluća.
GOJAZNOST
Uz previše hrane i nedostaka fizičkih aktivnosti, nedostatak sna je još jedan faktor rizika za gojaznost. Spavanje utiče na nivoe dva hormona, leptina i grelina, koji kontrolišu osećaj gladi i sitosti.
Leptin govori vašem mozgu kad ste pojeli dovoljno. Bez dovoljno sna, vaš mozak smanjuje leptin i podiže grelin, koji je stimulans apetita. Protok ovih hormona mogao bi objasniti noćne obroke, odnosno zašto se neki ljudi prežderavaju tokom noći.
Nedostatak sna takođe može učiniti da se osećate previše umorno da biste vežbali. Vremenom, smanjena fizička aktivnost može dovesti do viška kilograma, jer ne sagorevate dovoljno kalorija i ne gradite mišićnu masu.
Nedostatak sna takođe uzrokuje da vaše telo oslobađa manje insulina nakon što jedete. Insulin pomaže u smanjenju nivoa šećera (glukoze) u krvi.
Nedostatak sna takođe smanjuje toleranciju tela na glukozu i povezan je sa insulinskom rezistencijom. Ovi poremećaji mogu dovesti do dijabetese i gojaznosti.
KARDIOVASKULARNI SISTEM
Spavanje utiče na procese koji održavaju zdravlje vašeg srca i krvnih sudova, uključujući i one koji utiču na nivo šećera u krvi i pritisak. Takođe igra vitalnu ulogu u sposobnosti vašeg tela da izleči i blagonaklono utiče krvne sudove i srce.
Ljudi koji nedovoljno spavaju imaju veću verovatnoću da dobiju kardiovaskularne bolesti. Jedna analiza je povezala nesanicu sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara.