Verovatno ste se često pitali zašto se žuta boja kose zove plava i odakle to potiče...
Za sve postoji objašnjenje, pa tako i za večitu nedoumicu zašto se za žutu boju kose kaže da je plava, pa odatle takve ljude nazivamo plavima ili plavušama. Godinama su se menjale svesti o bojama, pa tako neke nijanse nisu ni postojale u prošlosti.
Srpski jezik je u prošlosti poznavao grubu podelu boja, one su se delile na tamne i sjajne, zagasite ili sjajne. Tako je u staroslovenskom jeziku reč “plav” opisivala sve što pripada svetlijem spektru boja. Dakle, i bledo/svetlo, ali i ono što danas zovemo zlatnim/žutim. Sve je to bilo plavo, pa se otud i čovek svetle kose zvao “plavim”.
Dokazi za ovo se mogu naći i u narodnim pesmama, pa su se koristile i reči sinji i modar i onda smo nailazili na opise poput “sinjeg mora”, “modrog neba” ili, obrnuto, kako se “žitna polja u daljini plave”…
Srpski jezik nije jedini u kojoj je opstala ova “nelogičnost”. U poljskom se za osobu svetle puti/žute kose takođe koriste izrazi i “żółty” (“žuto”) ali i “płowy” (“plavo”). Portugalci za ženu svetložute kose kažu “loira” (“plava”) dok Špance muči drugačiji “problem” - kod njih se za plavušu kaže “rubio” što bi u bukvalnom prevodu danas značilo “crvena”.