U svim izveštajima o zagađenosti vazduha u Srbiji ističe se vrednost PM2,5 čestica. Šta su one?
PM 2,5 predstavlja čestične materije (particulate matter – PM) koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometara, što znači da su oko 3 odsto prečnika ljudske dlake.
One potiču iz više izvora: strujnih postrojenja, toplana, indvidualnih ložišta, paljenja njiva i šumskih požara, aviona, motornih vozila... Neke se emituju direktno u vazduh, dok se drgue formiraju usled međusobnih reakcija gasova i čestica u atmosferu. Recimo, sumpor-dioksid emitovan iz industrijskih postrojenja reaguje sa kiseonikom i vodenim kapljicama u vazduhu, zbog čega se kao sekundarna tvorevina formira sumporna kiselina.
Kako PM 2,5 mikročestice utiču na zdravlje?
Budući da su lagane i sitne, one u vazduhu ostaju duže nego teže čestice, što povećava verovatnoću da će ih ljudi i životinje udahnuti. Kako su tako sićušne, one lako prolaze kroz nos i grlo i prodiru duboko pluća i čak u krvotok.
Izlaganje ovim česticama može da izazove kratkoročne zdravstvene efekte poput iritacije očiju, nosa, grla i pluća, kašalj, kijanje, curenje iz nosa i kratak dah. Izloženost mikročesticama može da utiče i na funkciju pluća i pogorša medicinska stanja poput astme i kardiovaskularnih oboljenja, a naučne studije povezuju povećanje izloženosti PM 2,5 česticama s povećanim prijemom respiratornih i kardiovaskularnih pacijenata hitnim službama.
Dugotrajno izlaganje finim česticama može da bude povezano i s povećanom stopom hroničnog bronhitisa, sniženom funkcijom pluća i povećanom smrtnošću od raka pluća i bolesti srca.
Na PM 2,5 čestice su posebno osetljive osobe koje imaju probleme s disanjem i srcem, kao i deca i starije osobe.
Studija stručnjaka Univerziteta Brigam Jang koja je objavljena u naučnim listu u Journal of the American Medical Association 2002. godine pokazala je da dugotrajno izlaganje ovim česticama može da dovede do taloženja plakova u arterijama. To za posledicu ima vaskularno zapaljenje i manju elastičnost arterija, što dalje može potencijalno da izazove srčani ili moždani udar.
Naučnici su utvrdili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu postoji do 8 odsto povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća.
Koncentracija čestica PM 2,5 u toku 24 časa se smatra nezdravom ukoliko je vrednost preko 35.4 μg/m3.