Borila se u Drugom svetskom ratu, pa postala najstariji monarh na svetu: Kako je Elizabeta II postala kraljica?

Ona je nedavno proslavila svoj 96. rođendan, kao i 70 godina vladavine, a u njenu čast bio je upriličen Platinstai jubilej, niz proslava koji su okupili sve članove kraljevske porodice.

 

Slavlje je trajalo nekoliko dana, a svi su imali prilike da vide ne samo kraljicu, već i sve članove njene porodice u raznim izdanjima. 

 

Kraljica Elizabeta je bila najstariji vladajući monarh na svetu i najdugovečniji britanski vladar. Njenu vladavinu obeležili su i usponi i padovi, suočavala se i s aferama, ali je iz svake izlazila kao pobednik.

 

 

Ona je od svoje krune napravila svetski brend.

 

Kraljica Elizabeta II je bila rođena 21. aprila 1926. godine, kao prvo dete u braku princa Alberta od Jorka i ledi Elizabet Bovs-Lion. U skladu sa tradicijom britanske kraljevske porodice, malenoj princezi dali su ime po precima iz ženske linije: prvo je dobila po majci Elizabeti, drugo po prababi Aleksandri, kraljici i princezi Danske, a treće po babi, kraljici Mariji.

 

U vreme kada se Elizabeta Aleksandra Marija rodila, britanski kralj bio je njen deda po ocu, Džordž Peti, a ona je bila treća u redu nasledstva, posle strica Edvarda i oca Džordža. Krštena je u kapeli Bakingemske palate, a Elizabetu i njenu četiri godine mlađu sestru Margaritu vaspitavala je guvernanta, ali pod stalnim nadzorom njihove majke.

 

 

Kraljica Elizabeta je nosila titulu princeze i bez obzira na to što tada nije bila prva u redu naslednika britanskog prestola, javnost se veoma zainteresovala za nju. Povodom Elizabetinog trećeg rođendana, njena fotografija objavljena je na naslovnoj strani Tajmsa, što je u to vreme bio svojevrsni presedan.

 

Elizabetin deda, kralj Džordž Peti, umro je 20. januara 1936. i tada je na presto došao njegov najstariji sin Edvard, čija je vladavina potrajala svega nekoliko meseci. Zbog neslaganja sa britanskim Parlamentom, kao i zbog ljubavi s Amerikankom Volis Vorfild, Edvard je odlučio da abdicira, što je i učinio 10. decembra 1936. godine. Tada na presto dolazi njegov mlađi brat i Elizabetin otac, princ Albert, koji posle krunisanja bira kraljevsko ime Džordž Šesti, a ona postaje prestolonaslednica.

 

 

Kraljica Elizabeta II sa samo trinaest godina bila je svedok Drugog svetskog rata zbog kojeg su njena mlađa sestra evakuisane iz Londona.

 

Bilo je predloga da princeze budu odvedene u Kanadu, ali Elizabetina majka to je kategorično odbila uz objašnjenje: Deca neće ići bez mene, ja neću ići bez kralja, a kralj neće nikada otići.

 

Princa Filipa je upoznala za vreme izbeglištva koji je bio člana grčke kraljevske porodice. Oboje su učestvovali u Drugom svetskom ratu, Filip je kao osamnaestogodišnjak pristupio Kraljevskoj mornarici, a Elizabeta 1945, kada je naučila da vozi, rešila da se pridruži vojsci, pa je kao vozač i mehaničar u pomoćnim teritorijalnim snagama učestvovala u ratnim operacijama.

 

 

Kraljica je do danas ostala jedini ženski član kraljevske porodice koji je prošao vojnu obuku i jedini vladar neke države koji je služio u Drugom svetskom ratu.

 

Nakon što je rat zvršen britanska prestolonaslednica udala se 1947. godine za svoju ljubav iz vojničkih dana, princa Filipa. On je pre ceremonije venčanja morao da se odrekne prezimena, grčkih plemićkih titula i vere.

 

Za novo prezime odabrao je britansku verziju majčinog devojačkog - Mauntbaten. Tom prilikom dobio je titulu vojvode od Edinburga, a venčanju nije smeo da prisustvuje niko od njegovih rođaka iz Nemačke.

 

 

Elizabeta je na ceremoniji trebalo da uzme muževljevo prezime, ali je odlučila da to ne učini, već da zadrži svoje, kraljevsko Vindzor, a da se njeni i Filipovi naslednici prezivaju Vindzor-Mauntbaten.

 

Jedan od skandala koji se desio na kraljevskom venčanju bio je kada je Elizabetina tetka, princeza Marija, odbila da prisustvuje ceremoniji zbog toga što na nju nije pozvan Edvard Osmi, koji je abdicirao.

 

Godinu dana posle venčanja dobili su prvo dete, princa Čarlsa, koji je imao svega 12 meseci kada je porodica otišla na Maltu na kojoj su živeli do 1951. godine, ali je Elizabeta svoje drugo dete, princezu Anu, ipak rodila u Londonu. Deceniju posle toga, Elizabeta i Filip dobili su princa Endrua, a četiri godine nakon toga i najmlađeg sina, princa Edvarda.

 

 

Kako se zdravlje njenog oca pogoršavalo, Elizabeta je polako počinjala da preuzima neke njegove dužnosti. Vest o očevoj smrti, koji je umro 6. februara 1952, zatekla ju je u Keniji, gde je boravila sa suprugom. Elizabeta se tog dana popela na visoko stablo da bi filmskom kamerom ovekovečila egzotične divlje životinje, ne sluteći da joj je u to isto vreme, kod kuće, u Engleskoj, umro otac.

 

Smrt roditelja za svakoga je bolan gubitak, ali i velika životna promena, a posebno je to bila za dvadesetčetvorogodišnju Elizabetu koja se na drvo popela kao princeza, a sišla kao kraljica britanske monarhije. Vest o smrti oca primila je tek četiri sata kasnije i to ne službenim kanalima, jer telegram poslat Državnoj upravi u Najrobiju nije imao ko da dešifruje, nego preko novinara koji su pratili njenu posetu ovoj afričkoj državi.

 

 

Urednik East African Standarda video je Rojtersovu vest pa je telefonirao princezinom sekretaru, a zatim i prinčevom. Filipa je to potreslo, a kad se pribrao, poveo je suprugu u šetnju da joj nasamo saopšti tužnu vest. Mlada kraljica primila je to pribrano, s osećajem za dužnost koji je iskazivala do danas, pa je napisala niz pisama s izvinjenjima što mora da prekine posetu i da se hitno vrati u Englesku.

 

Od trenutka smrti oca postala je kraljica Elizabeta II, a svečano je krunisana 2. juna iste godine u Vestminsterskoj opatiji. Iako je na svet došla u aprilu, od kada je postala kraljica, njen rođendan obeležava se dva puta. Prva intimna proslava organizovala se na dan kada je rođena, a potom i u junu, kada je slavila sa celom nacijom.

 

 

S obzirom na to da je kraljica Elizabeta bila ustavni monarh, ona je svoje političko opredeljenje čuvala samo za sebe i njeni su pogledi u tom pravcu bili su nepoznati javnosti. U oblačenju je bila konzervativna, kao što je bila i njena majka.

 

Preferirala je šešire pastelnih boja koji su joj omogućavali da bude lako uočena u javnosti. Kada je reč o hobijima, najveće interesovanje iskazivala je prema konjskim trkama, fotografijama i psima. Prve decenije njene vladavine obeležilo je slabljenje britanske imperije, siromašenje i stagnacija u svakom smislu. Foklandski rat 1982. godine, protiv kog je bila većina Britanaca, još više je urušio ugled kako Parlamenta, tako i Bakingemske palate.

 

 

Veliki broj hroničara britanske kraljevske porodice slaže se u oceni da je Elizabeta, suočena sa zabrinjavajućim padom podrške, mudro prepoznala harizmu koju poseduje Dajana Spenser i da je u njoj videla priliku da sveža krv obezbedi nove simpatije naroda prema Vindzorima, pa je znatno uticala na svog sina, princa Čarlsa, da se venča sa Ledi Di. Venčanje veka, kako su ga mediji nazvali, održalo se 29. jula 1981. i Dajana je postala supruga britanskog prestolonaslednika.

 

U prvoj polovini osamdesetih, određene mere premijerke Margaret Tačer zaustavile su loše tendencije u Engleskoj, pa su utihnule i kritike stanovništva na račun britanske krune.

 

 

U to vreme i princeza Dajana već je uveliko opčinila ceo svet, ne samo Britance, pa je kraljevskoj porodici Vindzor neverovatnom brzinom ponovo počeo da raste ugled.

 

Tokom vladavine, Elizabeta se trudila da obiđe što više država i da često posećuje zemlje Komonvelta, čija je takođe kraljica. Broj ovih zemalja se od početka njene vladavine do danas menjao zbog toga što su neke sticale nezavisnost, a druge rešile da priznaju britansku krunu kao svoju. Danas ih ukupno ima 16.

 

Kraljica Elizabeta je kao šef države posetila najviše zemalja sveta, ukupno 116. Nizom svečanosti Dijamantski jubilej proslavila je 2012. kada se navršilo 60 godina njene vladavine. Inače, u savremenoj istoriji čovečanstva do sada su osim Elizabete još samo tri monarha u svetu proslavila Dijamantski jubilej: kralj Bumibol sa Tajlanda, sultan Johora (današnji deo Malezije) i japanski car Hirohito.

 

Kraljica Elizabeta je uživala veliku popularnost među svojim podanicima i uspešno se nosila sa izazovima koji nisu nimalo prijatni za jednog monarha. Tako je bilo i prošle godine kada je najtiražniji britanski tabloid San na naslovnoj strani objavio fotografiju koja je nastala kada je kraljica Elizabeta imala svega šest godina, a na kojoj je pored svoje majke i sestre podigla desnu ruku u vazduh, u stilu nacističkog pozdrava, dok je iza njih, kao da ih na ovaj gest postiče, kraljičin stric, budući kralj Engleske, Edvard Osmi. To je u Velikoj Britaniji izazvalo veliki skandal i pokrenulo lavinu reakcija. Tim povodom portparol Bakingemske palate obratio se javnosti:

- Razočaravajuće je što se fotografija, koja je snimljena pre osam decenija, a potiče iz lične porodične arhive Njenog kraljevskog visočanstva, eksploatiše na ovaj način - izjavio je portparol kraljevske porodice, koji je insistirao na tome da kraljica nije mogla da bude upoznata sa značenjem takvog gesta s obzirom na to da je tada bila dete.

 

 

Kraljičina ljubav prema psima datirala je još od njenog detinjstva. Svog prvog korgija, po kome je kasnije bila prepoznatljiva, dobila je za 18. rođendan, a nazvala ga je Suzan. Tokom života imala je više od 30 pasa ove rase. U kraljevskom domaćinstvu začeta je i nova rasa, dorgi, koja je nastala kada se Elizabetin korgi pario sa jazavčarom njene sestre, princeze Ane.

 

Svi neobeleženi labudovi u Britaniji tehnički pripadaju kraljici, mada se to vekovno pravilo poslednjih decenija odnosi samo na reku Temzu. Danas se ova tradicija ogleda u tome što se jednom godišnje organizuje Swan Uppingu, svečana ceremonija koja traje čak pet dana, kada se svi labudovi iz reke uhvate, označe i puste. Na taj način se označavaju za službeni popis labudova, kada svaki primerak dobija svoj identifikacijski broj.

 

Osim toga, svi kitovi, jesetre i delfini koji plivaju britanskim vodama u pojasu do pet kilometara od obale, u vlasništvu su monarha i to prema odluci koju je još 1324 godine doneo kralj Edvard Drugi. Koliko je reč o ozbiljnom pravilu, govori i činjenica da ribari u britanskim vodama često imaju probleme sa zakonom zbog ulova ako se u njihove mreže uplete neki delfin ili jesetra, ukoliko prethodno nisu dobili Elizabetinu dozvolu.