Osvojio je HOLIVUD, ostvario se u ulozi oca PET PUTA: Životna priča velikog glumca Radeta Šerbedžije

Jedan od naših najvećih glumaca Rade Šerbedžija danas puni 76. godina. Potekao je iz malog ličko mesta Bunić, koje se nalazi u republici Hrvatskoj.

 

Otac mu se zvao Danilo, majka Stana. U Srbiju sa porodicom dolazi da živi 1991. godine. Kao dete živeo je u Slavniji, školu je završio u Vinkovcima, a  1969. godine diplomirao glumu na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Zagrebu. 

 

 

1986. godine Rade Šerbedžija postiže veliki uspeh kada je film u pitanju. Tada, čak dve njegove uloge dobijaju titulu najuspešnijih na Pulskom festivalu.

 

U jednoj je glumio revolucionara koji se ne snalazi u poratnom vremenu u Večernjim zvonima Lordana Zafranovića (Zlatna arena) i radnika ogorčenog siromaštvom i životnim nedaćama u Snu o ruži Ž. Tadića (Velika povelja u Nišu).

 

Vrednim radom i dugogodišnjim trudom Rade je svojom maestarlnom glumom uspeo da se probije sve do Holivuda. Uspesi na polju profesije su se nizali iz godine u godinu, a ono što glumac uvek ističe kao svoj najveći ponos jeste supruga i čak petoro dece. 

 

 

Svoje probleme, ljubavne brodolome, ali i mnogobrojnije uspehe nesebično je delio sa publikom, a nije izbegavao ni pripadnike sedme sile.

 

Rade uvek sa osmehom na licu govori o svom životu. Piše pesme, voli poeziju, on je pravi umetnik koji nikada nije bio narcisoidan, ali s druge strane, uvek dovoljno tajnovit. 

 

Često je znao da se priseti detinjstva i da uvek svoje rodno mesto opiše gotovo maestralnim rečima jednog umetnika:

- Nešto me je posebno osvojilo i dotaklo u dušu u tim divnim ravnicama. Uspomene na najnežnije i nezaboravne ljubavi i prijateljstva vežu me za taj gradić. Međutim, dugo godina nisam otišao da ga posetim, a osećam da nemam snage za to i ne mogu da odem u Vinkovce – kaže ovaj umetnik.

 

 

Otac Danilo nije voleo profesiju koju je odabrao njegov sin. Zato nikada nije odlazio da gleda njegove predstave u pozorištu. Do samog kraja se nadao da će se Rade na kraju predomisliti i okrenuti lekarskoj profesiji ili arhitekturi.

 

Onoliko koliko mu je otac bio protiv glume toliko je majka Stana bila njegova  velika podrška i tako je ostalo sve do kraja njenog života. U Vinkovcima su je svi znali i poštovali jer su stariji uvek rado odlazili na kafu kod nje, a komšijska deca su se od jutra do mraka igrala u njihovom dvorištu.

 

 

Rade je pokazao da mu je gluma najveća ljubav i brzo je iz pozorišta prešao na filmska platna i televizijske ekrane. Nakon debitantske, sporedne uloge u ostvarenju Iluzija Krste Popovića, počeo je da niže sjajne role, a potom je došla za njega najuspešnija i najplodonosnija godina u karijeri.

 

Na pragu četvrte decenije, glumac je otpočeo zajednički život sa Ivankom Cerovac, zagrebačkom profesorkom plesa i koreografkinjom. Ipak, njih dvoje su se razišli 1987. godine kada su se i razveli, ali večno su ostali povezani zahvaljujući zajedničkim naslednicima, sinu Danilu i ćerki Luciji.

 

 

- Koliko god da je Lucija božanstvena, kao da se nikada nije mogla dovoljno opustiti zbog osećanja da je otac pored nje – rekao je Rade koji je podjednako ponosan i na sina Danila, čiji je film Sedamdeset i dva dana premijerno prikazan na ovogodišnjem festivalu u Puli.

 

Priliku za novu ljubav Rade Šerbedžija je dobio 20 godina kasnije, kada je sreo Lenku Udovički s kojom se venčao leta 1991. godine.

 

- Naš prvi susret dogodio se u subotičkom pozorištu tokom fudbalskog prvenstva. Iako sam bio skoncentrisan na neku utakmicu koju sam gledao, krajičkom oka zapazio sam i Lenku. Stajala je na vratima i nešto je kao pitala moje prijatelje. Razmenio sam s njom nekoliko reči, pa nisam ni primetio kako se to u stvari pretvorilo u dugačak razgovor. Kada je Lenka izašla, moja prijateljica Inge Appelt je rekla: Šerba, ovu ćeš malu oženiti!

 

 

Od tada su gotovo nerazdvojni, a žive na relaciji London - Los Anđeles. Oni imaju tri zajedničke ćerkice, Ninu, Vanju i Milicu, s kojima su proputovali čitav svet. 

 

Radeta pamtimo po ulogama u filmu "Prosjaci i sinovi", "Gravitacija i fantastična mladost činovnika Borisa Horvata", "Prikupljanje hrabrosti"; "Užička republika", postao je prepoznatljv čitavom regionu, a kasnije i po zbirkama pesama "Promenljivi" i "Crno, crveno".

 

Pre tri decenije svoju karijeru počeo je da gradi u Americi, gde je uspeo da ostvari svoje umetničke zamisli, te je zaigrao u ostvarenjima " Svemirski kauboji", "Nemoguća misija 2", "Moćni Džo Jang".