Od početka izbijanja pandemije virusa korona, često se čuje da je neophodno uraditi analizu d-dimera iz krvi. Šta je tačno ovaj parametar i na šta sve može da ukaže?
D-dimer je mali proteinski fragment koji nastaje rastvaranjem krvnog ugruška, odnosno tromba, u telu, a jedan je od produkata degradacije fibrina.
Ovaj parametar analizira se od devedesetih godina prošlog veka i vrlo brzo postao je izuzetno važan test za pacijente kod kojih postoji sumnja na trombozu. Ukoliko je negativan, to znači da u organizmu nema trombotičkih stanja, dok povišen D-dimer ukazuje na na prisustvo tromboze i nekih drugih stanja poput plućne embolije.
Kada se zahteva analiza d-dimera?
Lekar obično predlaže ovaj nalaz kada postoje simptomi tromboze – bol u nozi, otok noge i/ili crvenilo na nogama. Važno je, međutim, znati da tromb može da se formira u bilo kom drugom delu tela, iako je najčešći u donjim ekstremitetima.
Ako se delić krvnog ugruška otkači, kroz krvotook može da stigne do pluća, što za posledicu može da ima začepljenje plućne arterije i plućnu emboliju, na koju mogu da ukažu kašalj, otežano disanje, iskašljavanje krvi, ubrzan rad srca, bolovi u grudima itd.
Tokom pandemije virusa korona, utvrđeno je povećanje vrednosti d-dimer u ranoj fazi kovida. To je samo jedna od promena u krvi: menjaju se i vrednosti CRP-a, limfocita, povišen je nivo fibrinogena i LDH, produženo protrombinsko vreme itd. Zbog toga pacijenti zaraženi virusom korona obično među prvim analizama rade upravo d-dimer, kako bi se na vreme reagovalo ako postoji povišen rizik za razvoj venske tromboze. Kako su stručnkjaci objasnili, vodeći razlog za rast ovog parametra kod obolelihi od kovida jeste visoka aktivacija endotelnih ćelija (koje oblažu krvne sudove) kod ljudi koji inače imaju probleme s krvnim sudovima, kao što su dijabetičari, oni s visokim pritiskom, ljudi koji žive s autoimunim oboljenjima itd.
Još jedno od stanja zbog kog se analizira d-dimer jeste diseminirana intravaskularna koagulacija, tokom koje se prekomerno aktiviraju i troše faktori koagulacije i stvaraju trombovi na više mesta u organizmu. Tada su vrednosti d-dimera vrlo visoke, a ovo stanje je izuzetno opasno jer može da dovede do krvarenja i oštećenja brojnih organa.
Doktor može da zahteva nalaz d-dimera i pacijentima koji su imali neki ozbiljniji hirurški zahvat, dugo su bili hospitalizovani i u stanju produženog ležanja, imaju nasledne poremećaje koagulacije, posle preloma, kod postojanja hematoma, zatim trudnicama i porodiljama, osobama koje su gojazne ili strastveni pušači, koriste kontraceptivne pilule ili drugu hormonsku terapiju...
Šta su normalne vrednosti?
U normalnom stanju, nivo d-dimera trebalo bi da iznosi do 500 ng/ml.
Takav nalaz ukazuje da ne postoji neko akutno stanje ili oboljenje.
Ukoliko je vrednost veća od pomenute, to može da bude znak prisustva produkata razgradnje fibrina u krvi i stvaranja krvnog ugruška. Ipak, d-dimer nam ne otkriva ni gde se tromb nalazi ni šta ga je izazvalo.
Tu su, naravno, i druga stanja koja mogu da dovedu do porasta ovog parametra, a u nekim slučajevima je on čak i normalno visok.
Kada je normalno visok?
Veoma je važno znati da je u drugom stanju rast nivoa d-dimer normalan i da do porođaja može da se uveća od dva do četiri puta, kao i da je on povišen kod ljudi starijih od 80 godina.
Isto tako, postoje druga stanja, nevezana za vensku trombozu, kod kojih može da dođe do porasta nivoa ovog parametra, poput raznih oboljenja jetre, infekcija i nekih vrsta raka.