Jugoslovenska muzička diva Lepa Brena ispričala je nedavno da se već neko vreme bori s trombozom, čiji je prvi pokazatelj primetila tokom jednog nastupa. Šta ukazuje na ovo stanje i kada se obratiti lekaru?
Jedna od najpopularnijih regionalnih zvezda Lepa Brena nedavno je ispričala da je promenjena boja ruke u kojoj je držala mikrofon za nju bila alarm da s njenim organizmom nešto nije u redu, zbog čega se odmah obratila lekaru.
Ona je objasnila da joj je dok je pevala primetla da joj je jedna ruka — plava.
— Nije mi palo na pamet da bi trebalo da prekinem koncert, prebacila sam mikrofon u levu ruku, a desnu podigla gore i ona je dobila normalnu boju. Čim sam se vratila u Beograd otišla sam na VMA na pregled krvnih sudova gde su mi konstatovali totalno začepljenje vene suklavije i potpazušne vene desne ruke. Bila sam na terapiji, ležala sam faktički nepokretna 12 dana, sa rukom koja je stajala u jednom položaju, tu su me hranili, pojili, to mi je bilo prvih 12 dana nekakvog odmora gde su, zahvaljujući zaista velikom timu stručnjaka na VMA, uspeli da mi saniraju i da mi se otvori 70 odsto suklavije i 100 odsto potpazušne vene. Bio je to bio prvi moj susret sa trombofilijom. Bila sam u šoku — ispričala je pevačica za Story.
NE PROPUSTITE
Ona je istakla da je morala da promeni neke životne navike, a pre svega se okrenula zdravijoj ishrani i, generalno, mudrijim zdravstvenim izborima.
— Odavno sam naučila da probleme treba rešavati hladne glave. Nisam paničar. Kada sam se sa trombozom susrela prvi put, sve sam proučila i bila sam redovan pacijent. Navikla sam tako da živim, znam šta ne smem da pijem i jedem, kao i kako moj život treba da se odvija po zdravstvenim pravilima. Naučila sam da živim po pravilima i da budem srećna... — istakla je ona.
Šta je tu tromboza i trombofilija?
Duboka venska tromboza (DVT) nastaje kada se u jednoj ili u više dubokih vena, smeštenih dublje u tkivu, stvori krvni ugrušak, poznatiji kao — tromb. U najvećem broju slučajeva, zahvaćeni su donji udovi, obično potkolenice, ali može da se javi i u butnim i ilijačnim venama, u rukama... S druge strane, trombofilija je povećana sklonost za nastanak krvnog ugruška zbog postojanja poremećaja u zgrušavanju krvi. To, u principu, znači da onaj ko ima trombofiliju ima viši rizik za razvoj venske tromboze u odnosu na one koji nemaju ovo stanje.
- Simptomi tromboze
Kako je saopštio američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, simptomi tromboze javljaju se u samo polovini slučajeva ljudi koji žive s ovim stanjem, što znači u polovini oni mogu da izostanu. Uobičajeni znakovi tromboze su:
- oticanje stopala, članka ili noge, uglavnom na jednoj strani
- grčevi u istoj nozi koji počinju u predelu listova
- težak i neobjašnjiv bol u stopalu ili članku
- osećaj topline u određenom delu uda zahvaćenom trompozom
- promenjena boja kože u zahvaćenom području, crvena, plava ili bleda, u zavisnosti od tena
NE PROPUSTITE
U slučaju tromboze gornjih udova, stanje može da ne odaje simptome, ali ako se pojave, obično su to:
- bolovi u vratu
- bolovi u ramenima
- oticanje ruke ili šake
- plavičasta ili tamnija boja kože
- bol koji se prenosi do podlaktice
- slabost ruke
- Zašto nastaje?
Među uzrocima duboke venske tromboze su bolesti koje izazivaju zgrušavanje krvi, ali i nekretanje, dugo sedenje, ležanje zbog bolesti ili oporavka posle operacije itd.
Obično se javlja kod ljudi starijih od 60 godina, ali do ovog stanja može da dođe u bilo kom životnom dobu, a skloniji su joj ljudi koji dugo sede i time otežavaju cirkulaciju. Trompoza može da se javi i tokom trudnoće, kada povišen pritisak na vene u predelu karlice i nogu, naročito ukoliko kod trudnice postoji nasledna predispozicija za poremećaj koagulacije. Istraživanja su pokazala da je rizik za nastanak tromboze povišen i kod žena koje koriste kontraceptivne puilule ili hormonsku terapiju, kao i kod gojaznih osoba. Jedan od faktora rizika je i pušenje, zbog negativnog uticaja na cirkulaciju krvi, a utvrđeno je da stvaranje tromba može biti i posledica nekih vrsta karcinoma, zapaljenske bolesti creva, genetskih uticaja...
- Do čega može da dovede duboka venska tromboza?
Ovo stanje sa sobom nosi brojne komplikacije, od kojih je najpoznatija embolija pluća, do koje dolati kad tromb začepi krvne sudove pluća, u koje dospeva krvotokom, obično iz nogu. Najvažnije je javiti se lekaru na vreme ukoliko se osete simptomi poput iznenadnog otežanog disanja, ubrzanog disanja, bola u grudima pri disanju, ubrzanog pulsa, iskašljavanja krvi, nesvestice... Posledice tromboze mogu da budu i komplikacije koje sa sobom nosi korišćenje lekova protiv tromba, odnosno za razređivanje krvi, poput unutrašnjeg krvarenja, a tu je i postflembitički sindrom (koji se naziva još i posttrombotskim), koji podrazumeva oštećenje vena usled tromboze, zbog kog se smanjuje protiv krvi, pa nastaju otoci, bolovi i čak čirevi.
- Kako se utvrđuje tromboza?
Na bilo koji pomenuti simptom ili, uopšte, zbog genetske sklonosti prema dubokoj venskoj trombozi, veoma je važno razgovarati na vreme sa izabranim lekarom, koji će vas uputiti na dalje analize. Lekar će obaviti pregled, uzeti neophodne podatke i uputiti vas najpre na nivo D dimera u krvi, proteina koji proizvode ugrušci. Ukoliko se pokaže da je potrebno zbog nivoa ovog proteina, radi se kolor Dopler krvnih sudova. U nekim slučajevima potrebne su skenerska pulmoangiografija, koja se radi ubrizgavanjem kontrastnog sredstva u venu, i snimanje magnetnom rezonancom u slučaju sumnje na trombozu u predelu abdomena.
- Kako se leči tromboza?
Prilikom lečenja, fokusira se na sprečavanje dalje uvećanja tromba, sprečavanje da se tromb otkači i dospe do krvnih sudova pluća i da se smanji rizik od nastanka novih trombova. Najčešće se koriste lekovi za razređivanje krvi, odnosno antikoagulanti, a u težim slučajevima i trombolitici, koji se daju intravenski i filteri. Dobro su poznate i tzv. kompresione čarape dokolenice, koje sprečavaju da se krvi zadržava i zgrušava u venskim zaliscima, kao i formiranje otoka.
NE PROPUSTITE
