Ukoliko na samu pomisao na medicinsku iglu osećate paniku, znojite se, hvata vas vrtoglavica i mučnina, spadate u grupu ljudi koji pate od tripanofobije, ozbiljnog stanja koje može da se ublaži i leči
Niko zapravo ne uživa u vađenju krvi, primanju injekcija, vakcina ili anestezije, ali uglavnom o samom tom činu ne razmišljamo previše i zanima nas samo krajnji ishod — rezultat analiza krvi, imunizacija nakon primljene vakcine, oporavak nakon primanja injekcije... Međutim, kod nemalog broja ljudi sve ostaje u senci samog trenutka kada medicinska igla uđe u tkivo ili, čak, samog pogleda na iglu. Ti ljudi pate od tripanofobije, straha od igli.
Prema nekim istraživanjima, osoba prosečnog zdravstvenog stanja tokom života bude ubodena igrlom najmanje 165 puta tokom života, a ukoliko ima zdravstvene probleme, hronične bolesti ili bude hospitalizovana, tom broju možemo dodati makar još desetine ili, štaviše, stotine uboda. U mnogim slučajevima, to je daleko veći problem nego što neko ko ne živi s tripanofobijom uopšte može da zamisli jer trenutak suočavanja s iglom prate brojni simptomi. Oni se kreću od blažih, poput ježenja i osećaja nelagode do mučnine, znojenja, vrtoglavice, drhtavice, lupanja srca, napada panike, gubljenja kontrole, nesposobnosti jasnog rasuđivanja, osećaja otuđivanja od stvarnosti...
Tripanofobija predstavlja strah od igle i svih medicinskih procedura u kojima se one koriste i veruje se da oko 10 odsto svetske populacije pati od nje. Uzroci još uvek nisu do kraja istraženi, ali se veruje da je ovaj strah nasledan jer čak 80 procenata ljudi s tripanofobijom ima bliske rođake sa istom fobijom.
Ona može da utiče na kvalitet života, odnosno na stalno odlaganje medicinskih pregleda i procedura, ali pre svega se negativno odražava na samo zdravlje jer se izbegavaju neophodni testovi, injekcije, vakcine i sl.
Kako prevazići strah od igle?
Još uvek nema dovoljno naučnih istraživanja na temu tripanofobije, ali je jasno da je najvažnija psihoterapija, na kojoj osoba koja se plaši igle može da analizira svoj problem i radi na njemu sa stručnim licem, kao i da bude upućena na dalje tehnike lečenja.
Pored toga, tu su i sitnice kojima sami sebi možete pomoći.
- Povedite sa sobom podršku, ukoliko je dozvoljeno. Baš kao što deca uspeju da se umire prilikom vađenja krvi ako ih mama drži u krilu, obraća im se, mazi ih, tako i odraslima može biti od pomoći da drže nekoga ko im je blizak za ruku, održavaju kontakt očima, čuju nečiji glas...
- Skrenite sebi nečim pažnju. Koncentrišite se na bilo šta drugo osim na samu iglu, zagledajte se u tačku na podu i razmišljajte o njoj, gledajte snimak na telefonu, postavljajte pitanja nekome od prisutnih o nekoj sporednoj temi...
- Otvoreno recite medicinskom tehničaru da patite od straha od igli i recite im šta vam je potrebno da se opuste. Nekim ljudima prija kada im se najavi svaki sledeći korak kako se ne bi iznenadili i dodatno uspaničili.
- Ne gledajte ubod!
- Pronađite načine da se opustite: fokusirajte se na disanje, na brojanje trajanja udaha i izdaha, primenite neku tehniku disanja, pevušite u sebi i sl.