Budući da je u pitanju upalno stanje koje utiče na gastrointestinalni trakt, hrana koju konzumiraju osobe obolele od Kronove bolesti veoma je važna i pravi veliku razliku
Kronova bolest je zapaljenska bolest digestivnog trakta i može da zahvati bilo koji njegov deo ― od usne duplje do anusa! Ipak, u najvećem broju slučajeva ona se javlja u ileumu (završnom delu tankog creva) i u kolonu (debelom crevu).
U pogoršanju se pojavljuju ili pojačavaju simptomi kao što su dijareja, nadimanje, stomačni grčevi, mučnina i gubitak apetita, a sve to dalje može dovesti do dehidracije i loše uhranjenosti. Obično se ovo stanje javlja između 15. i 35. godine života, ali se može pojaviti bilo kad, a posebno je važno znati da ona ponekad "preskoči" neke delove digestivnog sistema, tj. ne ispoljava se samo u povezanim regijama. Uz to, jednako je imaju i muškarci i žene, a prema nekim procenama u svetu se javlja u 0.1 do 16 slučajeva na 100.000 stanovnika, češće na Zapadu.
Još uvek nije do kraja jasno zbog čega se događa Kronova bolest, pa je njegov uzrok tema mnogih rasprava i naučnih istaživanja. Uglavnom se veruje da do nje dolati zbog naglašenog odgovora imunološkog sistema na antigene.
Među faktorima rizika za nastanak Kronove bolesti su život u urbanoj sredini, pušenje i, naravno, ishrana.
Ishrana osoba kojima je dijagnostikovana Kronova bolest
Ne postoji univerzalni način ishrane za osobe s Kronovom bolešću jer su kod različitih pacijenata različite namirnice okidači za pogoršanje.
Ukoliko vam digestivni trakt teže apsorbuje hranljive materije zbog ovogo boljenja, neophodno je da unosite kaloričnu hranu s visokim sadržćajem proteina. Preporučuje se da se u pogoršanjima oboleli pridržavaju strogog režima ishrane, kao i da se jede više puta u toku dana u manjim količinama.
Šta jesti u pogoršanju?
- Rafinisane žitarice
U pitanju su žitarice kojima su obrađena zrna, uklopnjene klice i mekinje i imaju finu teksturu. Pošto su takve žitarice lišene biljnih vlakana, one brže prolaze kroz gastrointestinalni trakt, lakše "padaju" na stomak i obično ne izazivaju zapaljenske procese. Zato slobodno jedite hleb, pirinač, testeninu, grickalice od pirinča, krekere...
- Ovsena kaša
Razlog je ponovo manji udeo vlakana, dok se u ovsenoj kaši nalati rastvorljivo vlakno beta-glukan koje ublažava dijareju tako što asporbuje vodu u crevima i stvara gel čime se usporava varenje i dodaje masa stolici.
- Voće s manjim udelom vlakana
Pomoći će vam banana, lubenica, breskve i dinja, a posebno je važno da jedete manje količine.
- Oljušteno i poširano voće
Uklanjanjem kore i ljudske s voća smanjuje se nivo nerastvorljivih vlakana kao što su lignin i celuloza, kao i poširanje i konzerviranje. Ipak, voće iz konzerve obično ima više šećera, pa bi trebalo biti oprezan s njim.
- Oljušteno i kuvano povrće
Neko povrće, poput špargle i pečurke, ne zahteva uklanjanje kore, ali pomoći će ako oljuštite krompir, šargarepu i tikvicu. Određeno povrće se lakše vari ukoliko se obari (ponovo, zbog smanjenja vlakana!), a treba izbegavati prženje i pečenje u ulju i puteru jer to može da pogorša simptome Kronove bolesti.
- Nemasno meso
Vrlo masna hrana može negativno da utiče na stanje tokom pogoršanja Kronove bolesti, ali proteini i drugi nutrijenti u hrani životinjskog porekla pomaže!
Odlični primeri su piletina i ćuretina bez kožice, a ako baš ne možete da odolite svinjetini potrudite se da odaberete najmanje moguće masno parče.
- Masna riba
Budući da se u ribi nalaze korisne masti, poput omega-2 masnih kiselina, preporučuje se da je jedete bar dvaput nedeljno. Od pomoći će biti sardine, losos, pastrmka, skuša, haringa, tuna...
Najbolje je skuvati je, a ako je pržite ili pečete koristite nužni minimum biljnog ulja.