Zanimljivo istraživanje koje je objavljeno prošle godine pokazalo je koje je hronično oboljenje najčešće među učesnicima Olimpijskih igara, a stručnjaci objašnjavaju kojih se pravila treba pridržavati da ono ne sprečava sportski život.
Ovog leta smo, zahvaljujući 33. Olimpijskim igrama koje su održane u Parizu, imali priliku da gledamo najbolje sportiste planete kako guraju svoja tela do krajnjih granica izdržljivosti.
Najbolji, najtalentovaniji, najsrećniji i najuporniji došli su do olimpijskih medalja, a nedavno se pojavio interesantan podatak o tome koje je hronično oboljenje najčešće među olimpijcima.
Kako je preneo Euronews, studija iz 2023, objavljena u medicinskom listu Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports, pokazala je da između 15 i 20 procenata sportista na OI ima – astmu.
NE PROPUSTITE
Isto istraživanje navodi da je do 80 odsto sportista prilikom treninga izdržljivosti imalo bronhoopstrukcije izazvane vežbanjem.
Kako živeti sa astmom?
Astma je stanje koje pogađa respiratorni sistem, izazivajući oticanje i zapaljenje, odnosno suženje disajnih puteva, a simptomi uključuju kratak dah, kašalj, stezanje i šuštanje u grudima.
Može da bude potencijalno opasna po život kada je napad astme ekstreman, a u 2019. je, prema podacima SZO, u svetu bilo 455.000 smrtnih slučajeva povezanih s ovim hroničnim oboljenjem.
Međutim, reč je i o bolesti s kojom je moguće živeti potpuno normalan i aktivan život ukoliko se drži pod kontrolom, vodi računa o terapiji i slušaju preporuke pulmologa, a neki od najboljih sportista sveta odličan su primer. Među njima je legendarni američki skakač u vodu Greg Luganis, osvajač četiri zlatne i jedne srebrne na Olimpijskim igrama, zatim Kristi Jamaguči, koja je osvojlia zlato u umetničkom klizanju i mnogi drugi.
Kako upravljati astmom kao olimpijac?
Ono što karijere sportista koji su uprkos astmi uspeli da dospeju do Olimpijskih igara pokazuje jeste da ova dijagnoza ne znači da ne možete profesionalno da se bavite sportom i postignete vanserijske rezultate.
Napadi astme izazvani vežbanjem javljaju se kod oko 40-90 posto ljudi koji je imaju, ali uz pravilnu dijagnozu i plan lečenja, koji se postiže bliskom saradnjom s lekarom, možete kontrolisati simptome.
Astmatičari generalno mogu da rade sve vrste vežbi, ali u nekim slučajevima ponekad može doći do problema sa disanjem. Radi se o tome da vežbanje traži i više kiseonika i disanje se produbljuje i ubrzava, pa kod ljudi sa astmom može doći do sužavanja disajnih puteva i ometanja protoka vazduha. Nekada se kašalj javlja tri minuta nakon početka fizičke aktivnosti, a nekad posle vežbanja.
NE PROPUSTITE
Zato je važno da budete svesni znakova i simptoma kako biste reagovali pre nego što se stanje pogorša.
Lung.org donosi savete za bezbedno vežbanje za astmatičare:
- Svaku vežbu počnite zagrevanjem.
- Uzmite lek za astmu pre vežbanja (pumpicu).
- Ako vežbate napolju na niskim temperaturu, pokrijte usta i nos šalom.
- Ograničite vežbanje ili naporne aktivnosti kada kvalitet vazduha nije zadovoljavajući (narandžasti alarm) i izbegavajte aktivnosti na otvorenom ako je loš.
- Ne zaboravite hlađenje posle vežbanja.
- Ako osetite bol ili stezanje u grudima, odmah prekinite aktivnost. Uzmite pumpicu, sedite i pokušajte da se opustite.
Iako vežbanje može biti okidač za astmu, Lung navodi da su lekari saglasni da aktivnost može da pomogne da se ovim stanjem upravlja, da se poboljša funkcija pluća, smanje simptomi i poboljša kvalitet života.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Kako reagovati kad dete ima napad astme?
NE PROPUSTITE
