Promene raspoloženja i pad koncentracije samo su neki od simptoma: Šta je bipolarni poremećaj i kako ga prepoznati?

Čak ni najbliži u početku ne posumnjaju da se radi o ozbiljnoj bolesti sa kojom se živi do kraja života

Bipolarni poremećaj (ranije nazvan manično-depresivna bolest ili manična depresija) je mentalna bolest koja uzrokuje neobične promene raspoloženja, energije, nivoa aktivnosti i koncentracije osobe. Ove smene mogu otežati obavljanje svakodnevnih zadataka.

 

Postoje tri vrste bipolarnog poremećaja.

 

Sva tri tipa uključuju jasne promene raspoloženja, energije i nivoa aktivnosti. Ova raspoloženja se kreću od perioda ekstremno „uzbudjenog“, ushićenog, razdražljivog ili energiziranog ponašanja (poznatog kao manične epizode) do veoma „slabog“, tužnog, ravnodušnog ili beznadežnog perioda (poznatih kao depresivne epizode).

 

 

Manje teški manični periodi poznati su kao hipomanične epizode.

 

Bipolarni poremećaj I je definisan maničnim epizodama koje traju najmanje 7 dana (skoro svaki dan veći deo dana) ili maničnim simptomima koji su toliko jaki da je osobi potrebna hitna medicinska pomoć.

 

Obično se javljaju i depresivne epizode, koje obično traju najmanje 2 nedelje. Moguće su i epizode ​​depresije sa mešovitim karakteristikama (sa simptomima depresije i maničnih simptoma u isto vreme). Doživljavanje četiri ili više epizoda manije ili depresije u roku od jedne godine naziva se „brza vožnja bicikla“.

 

Bipolarni poremećaj II je definisan šablonom depresivnih epizoda i hipomaničnih epizoda. Hipomanične epizode ​​su manje teške od maničnih epizoda kod bipolarnog poremećaja I.

Ciklotimični poremećaj (koji se naziva i ciklotimija) je definisan ponavljajućim hipomanijskim i depresivnim simptomima koji nisu dovoljno intenzivni ili ne traju dovoljno dugo da bi se kvalifikovali kao hipomanične ili depresivne epizode.

Ponekad osoba može doživeti simptome bipolarnog poremećaja koji se ne podudaraju sa tri gore navedene kategorije, a to se naziva „drugim navedenim i nespecifikovanim bipolarnim i srodnim poremećajima“.

 

 

Bipolarni poremećaj se često dijagnostikuje tokom kasne adolescencije (tinejdžerske godine) ili ranog odraslog doba. Ponekad se kod dece mogu pojaviti bipolarni simptomi.

 

Iako simptomi mogu varirati tokom vremena, bipolarni poremećaj obično zahteva doživotno lečenje. Praćenje propisanog plana lečenja može pomoći ljudima da upravljaju simptomima i poboljšaju kvalitet života.

 

Koji su znaci i simptomi bipolarnog poremećaja?

Ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju periode neuobičajeno intenzivnih emocija i promena u obrascima spavanja i nivoa aktivnosti, i učestvuju u ponašanjima koja su im neobična – često ne prepoznajući njihove verovatne štetne ili neželjene efekte.

 

 

Ovi različiti periodi se nazivaju epizodama raspoloženja. Epizode ​​raspoloženja se veoma razlikuju od uobičajenih raspoloženja i ponašanja osobe. Tokom epizode, simptomi traju svaki dan veći deo dana. Epizode ​​takođe mogu trajati duže, na primer nekoliko dana ili nedelja.

 

Ponekad ljudi imaju i manične i depresivne simptome u istoj epizodi, a to se zove epizoda sa mešovitim karakteristikama. Tokom epizode ​​sa mešovitim karakteristikama, ljudi se mogu osećati veoma tužno, prazno ili beznadežno, dok se u isto vreme osećaju izuzetno energično.

 

Osoba može imati bipolarni poremećaj čak i ako su njeni simptomi manje ekstremni.

 

 

Na primer, neki ljudi sa bipolarnim poremećajem II doživljavaju hipomaniju, manje ozbiljan oblik manije. Tokom hipomanične epizode, osoba se može osećati veoma dobro, biti u stanju da obavi stvari i da ide u korak sa svakodnevnim životom.

 

Osoba možda ne oseća da nešto nije u redu, ali porodica i prijatelji mogu prepoznati promene raspoloženja ili nivoa aktivnosti kao moguće simptome bipolarnog poremećaja. Bez odgovarajućeg lečenja, ljudi sa hipomanijom mogu razviti tešku maniju ili depresiju.

 

Dijagnoza

 

Dobijanje prave dijagnoze i lečenja može pomoći osobama sa bipolarnim poremećajem da vode zdrav i aktivan život. Razgovor sa zdravstvenim radnicima je prvi korak. Lekar može obaviti fizički pregled i druge neophodne medicinske testove kako bi isključio druge moguće uzroke.

 

 

On onda može da sprovede procenu mentalnog zdravlja i da uput za dalje lečenje kod psihijatra ili psihologa koji ima iskustva u dijagnostikovanju i lečenju bipolarnog poremećaja.

 

Pružaoci usluga mentalnog zdravlja obično dijagnostikuju bipolarni poremećaj na osnovu simptoma neke osobe, istorije života, iskustava i, u nekim slučajevima, porodične istorije. Tačna dijagnoza u mladosti je posebno važna.

 

Bipolarni poremećaj i druga stanja

Mnogi ljudi sa bipolarnim poremećajem takođe imaju druge mentalne poremećaje ili stanja kao što su poremećaji anksioznosti, poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD), zloupotreba droga ili alkohola ili poremećaji u ishrani.

Ponekad ljudi koji imaju teške manične ili depresivne epizode ​​takođe imaju simptome psihoze, koji mogu uključivati halucinacije ili zablude. Psihotični simptomi obično odgovaraju ekstremnom raspoloženju osobe. Na primer, neko ko ima psihotične simptome tokom depresivne epizode ​​može lažno da veruje da je finansijski uništen, dok neko ko ima psihotične simptome tokom manične epizode ​​može lažno da veruje da je poznat ili da ima posebne moći.

 

Gledanje simptoma neke osobe tokom bolesti i ispitivanje njene porodične istorije može pomoći zdravstvenom radniku da utvrdi da li osoba ima bipolarni poremećaj zajedno sa drugim poremećajem.

 

Koji su faktori rizika za bipolarni poremećaj?

Istraživači proučavaju moguće uzroke bipolarnog poremećaja. Većina se slaže da postoji mnogo faktora koji će verovatno doprineti šansi osobe da ima poremećaj.

 

 

Struktura i funkcionisanje mozga: Neke studije pokazuju da se mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem na određene načine razlikuje od mozga ljudi koji nemaju bipolarni poremećaj ili bilo koji drugi mentalni poremećaj. 

 

Genetika: Neka istraživanja sugerišu da je veća verovatnoća da će ljudi sa određenim genima razviti bipolarni poremećaj. Istraživanja takođe pokazuju da ljudi koji imaju roditelja ili brata ili sestru sa bipolarnim poremećajem imaju povećane šanse da i sami imaju ovaj poremećaj. Mnogi geni su uključeni, a nijedan gen ne izaziva poremećaj. Učenje više o tome kako geni igraju ulogu u bipolarnom poremećaju može pomoći istraživačima da razviju nove tretmane.

 

Kako se leči bipolarni poremećaj?

Lečenje može pomoći mnogim ljudima, uključujući i one sa najtežim oblicima bipolarnog poremećaja. Efikasan plan lečenja obično uključuje kombinaciju lekova i psihoterapije, koja se naziva i terapija razgovora.

Bipolarni poremećaj je doživotna bolest.

 

Epizode ​​manije i depresije se obično vraćaju tokom vremena. Između epizoda, mnogi ljudi sa bipolarnim poremećajem su bez promena raspoloženja, ali neki ljudi mogu imati dugotrajne simptome. Dugotrajno, kontinuirano lečenje može pomoći ljudima da upravljaju ovim simptomima.

 

Bonus video:

6 zlatnih pravila za dobro zdravlje