Nastaje zbog prekomerne upotrebe društvenih mreža i telefona, a može da ima veoma loš efekat po zdravlje mozga
Prekomerno korišćenje savremenih tehnologija, telefona, tableta i računara mogu imati negativan uticaj na rad našeg mozga. Moždane ćelije se iscrpljuju, ali žude za još i još sadržaja, a taj fenomen stručnjaci nazivaju "mozak kokica".
Ponekad se unutrašnjost mog mozga pomalo oseća kao unutrašnjost vrećice kokica za mikrotalasnu pećnicu. Sve više i više malih ideja iskaču u svim pravcima i to čini da naš mozak uvek bude u pripravnosti da vidi još i još toga.
Fenomen "mozak kokica" je nastao u svetu psihologije. Izmislio ga je istraživač UV iSchool-a Dejvid Levi 2011. godine. Mozak kokica je ono što se dešava kada je mozak toliko naviknut na preteranu stimulaciju i obavljanje više zadataka u digitalnom svetu – nove kartice, stalno skrolovanje, zujanje novih obaveštenja – da sam mozak počinje da oponaša taj frenetični tempo i misli počinju da se vrte okolo velikom brzinom.
NE PROPUSTITE
Kako sve više vremena provodimo na mrežama "mozak kokica" postaje sve češći problem. Studije su već pokazale da prekomerna upotreba telefona, računara i društvenih medija može imati „duboko dejstvo“ na to kako naš mozak obrađuje informacije i, kod mladih, može značajno uticati na raspon pažnje. Drugim rečima, društveni mediji bukvalno menjaju način rada našeg mozga.
Psihologom Danijel Hejg je za Glamour magazin objasnila šta nam tačno radi prekomerna upotreba društvenih medija - i koliko bismo svi trebali biti zabrinuti zbog efekta "kokica" na mozak.
Šta uzrokuje "mozak kokica"?
Jednostavan odgovor je: digitalni svet. Kako Hejg objašnjava, na mreži stvari se kreću drugačijim tempom. Ne samo to, stvari su zapravo dizajnirane da privuku i zadrže našu pažnju - brzo.
- Onlajn platforme i sajtovi društvenih medija koriste algoritme koji nam daju stalni tok informacija, obaveštenja i zabave, sve prilagođeno našim interesovanjima i ponašanju - kaže ona i dodaje:
- Ovo može dovesti do prekomerne stimulacije moždanog sistema nagrađivanja, posebno dopaminskih puteva, koji su povezani sa zadovoljstvom i novitetom. Kada primimo nove informacije ili obaveštenja, to pokreće malo oslobađanje dopamina, nagrađujući naš mozak i ohrabrujući nas da nastavimo ovaj ciklus traženja i primanja novih stimulansa.
Drugim rečima, kada smo na mreži, uslovljeni smo da očekujemo brze nagrade - ako ih ne dobijemo, hranimo se nečim drugim. To znači da internet aktivno podstiče mozak da iznova i iznova radi.
- Vremenom, ova stalna potražnja za pažnjom i brzo prebacivanje između zadataka mogu dovesti do osećaja mentalnog nemira ili mozga da 'skakuće okolo' dok se bori da zadrži fokus na bilo kom zadatku tokom dužeg perioda - kaže ona.
Šta se zaista dešava sa našim mozgom na duge staze?
Dugoročno gledano, društveni mediji bi zapravo mogli trajno da promene način rada našeg mozga.
- Istraživanje dugoročnih efekata ekstenzivne onlajn aktivnosti je u toku, ali postoje dokazi koji ukazuju na to da produženo izlaganje visoko stimulativnim digitalnim okruženjima može uticati na kognitivne funkcije - upozorava Hejg.
Iako ovo nije oštećenje mozga, to je svakako „promena mozga“.
- Nije nužno da je mozak oštećen, već se njegovi neuronski putevi preusmeravaju ili prilagođavaju kako bi se prilagodili zahtevima multitaskinga i brze obrade informacija - kaže ona.
Jedna od najvećih promena? Naša sposobnost da se fokusiramo na jednu specifičnu misao.
- To može dovesti do smanjenja sposobnosti mozga da se uključi u duboku, fokusiranu i trajnu pažnju — veštine koje su ključne za kompleksnu analizu i kritičko razmišljanje - objašnjava ona i dodfaje:
- Iako mu plastičnost mozga omogućava da se prilagodi ovim novim zahtevima, zabrinutost je da ove adaptacije mogu doći na račun naše sposobnosti da se duboko i promišljeno bavimo sadržajem, potencijalno utičući na učenje, pamćenje i emocionalnu regulaciju tokom vremena.
Opasnosti "mozga kokica"
Buduči da svi koristimo telefone i društvene mreže, svi smo u opasnosti da izgubimo pažnju, ali kako će to zaista uticati na naše živote? Ovo, prema Hejgu, ima mnogo posledica.
To može, kaže ona, „uticati na društvene interakcije, emocionalno blagostanje i ukupnu produktivnost“.
Možda ćete otkriti da gubite sposobnost da čitate duge knjige ili se borite da rešite komplikovane probleme. Takođe ćete možda primetiti da vaši razgovori sa prijateljima postaju slabijeg kvaliteta dok se borite da ostanete na temi.
- Stalna potreba za stimulacijom i trenutnim zadovoljstvom može dovesti do smanjenja strpljenja i upornosti, što otežava postizanje dugoročnih ciljeva - dodaje ona.
- Takođe postoji rizik od povećanja nivoa anksioznosti i stresa, jer nemogućnost prekida veze može da ometa relaksaciju i restorativne mentalne procese, doprinoseći ciklusu stalnog mentalnog angažovanja i sagorevanja.
Kako smiriti "mozak kokicu"?
Srećom, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti kako biste osigurali da vaš um zadrži sposobnost usporavanja i fokusiranja na jednu po jednu stvar.
Evo šta Haig preporučuje kao lek protiv kokica mozga:
Digitalne detoksikacije: Zakažite redovne periode u kojima se prekidate sa digitalnim uređajima, omogućavajući vašem mozgu da se odmori i napuni.
Svesnost i meditacija: Ove prakse mogu poboljšati vašu sposobnost da se fokusirate i ostanete prisutni, smanjujući osećaj rasuti povezan sa mozgom kokica.
Jedan zadatak: Fokusirajte se na jedan po jedan zadatak umesto da obavljate više zadataka – čak i kada ste na mreži. Ovo vam može pomoći da ponovo obučite vaš mozak da održi pažnju i produbi angažman u aktivnostima.
Odmor u prirodi: pokazalo se da provođenje vremena u prirodi smanjuje stres i poboljšava pažnju i kognitivne funkcije.
Hobiji i fizička aktivnost: Uključite se u aktivnosti koje ne uključuju ekrane, kao što su čitanje, umetnost ili vežbanje, da biste stimulisali različite oblasti mozga i promovisali opuštanje.
Strukturirano vreme na mreži: Podesite određena vremena za proveru e-pošte, društvenih medija i pregledanje veba da biste smanjili stalnu digitalnu potrošnju.
Bonus video:
6 zlatnih pravila za dobro zdravlje
NE PROPUSTITE
