Kad je bila na vrhuncu slave, glumica Merjem Uzerli rešila je da se odrekne uloge Hurem. Sedam godina kasnije, otkrila je da je to učinila zarad svog zdravlja.
Tursko-nemačka glumica Merjem Uzerli rođena je u Nemačkoj, ali se vratila u zemlju svojih predaka 2010. godine kako bi igrala u seriji za koju se ispostavilo da će postati najuspešnija u istoriji Turske.
Njoj je pripala uloga sultanije Hurem u istorijskom spektaklu "Sulejman Veličanstveni", gde je turski jezik govorila s primetnim stranim naglaskom. Na kraju krajeva, turski je vrlo slabo govorila samo sa svojim ocem, dok joj je majka Nemica.
Merjem se te 2010. preselila u Tursku, počela posvećenije da uči turski jezik i snima seriju, a publika i kritika su je obožavali. Za kratko vreme je zahvaljujući Hurem Merjem stekla ogromnu bazu fanova širom sveta i, posebno, Turske i Balkana, a dobila je i nemali broj priznanja za najbolju glumicu.
Dve godine je živela u hotelu i radila vredno, a sve je iznenadila kada je 2013. saopšteno da Merjem napušta seriju "Sulejman Veličanstveni". Spekulisalo se da je glumica kivna na produkciju zbog preniskog honorara za ovako važnu i nagrađivanu rolu, ali je saopšteno da je u pitanju Merjemina briga o zdravlju.
– Nije u pitanju novac, Merjem nije takva osoba – rekao je njen tadašnji dečko Džan Ateš. – Napustila je seriju iz zdravstvenih razloga.
Tada se spekulisalo da je Merjem od "Sulejmana" razdvojio tzv. burnout sindrom, o čemu je ona počela da govori tek sedam godina kasnije.
Kako je istakla, da ne bi uvredila saradnike, nikad nikome nije govorila "ne" tokom rada na seriji i primoravala je sebe da nastavi da radi koliko god bila iscrpljena.
NE PROPUSTITE
– Radila sam kao mašina. Prva sezona je bila teška kao i u svakoj sapunici jer se tim još uvek nije oformio. Takođe, iako sam stalno ponavljala da sam Turkinja, ova kultura i jezik su mi bili strani. Nesanica razara čovekov um – ispričala je tada Merjem.
Ona je tada istakla i da je perfekcionistkinja koja neprestano uči svoje replike, a kako joj turski jezik nije maternji, sve je bilo mnogo teže.
– Morala sam da radim do jutra na nečemu što turski glumci završe za pola sata – prisetila se Merjem.
Prema glumičinim rečima, kako je živela i radila kao mašina, u jednom trenutku je ova mašina ostala bez snage i jednostavno prestala da funkcioniše, zbog čega je ona napustila seriju.
Šta je burnout sindrom?
Burnout sindrom, poznat i kao sindrom sagorevanja ili izgaranja, noviji je termin u psihologiji, koji je 1974. godine prvi put upotrebio američki psiholog nemačkog porekla Herbert Frojdenberger u knjizi "Burnout: Visoka cena visokih dostignuća".
U pitanju je sindrom izgaranja koji se javlja kao mentalni, emocionalni i fizički odgovor na iscrpljenost izazvanu dugotrajnim i intenzivnim stresom, najčešće na poslu, a podrazumeva promenjen doživljaj sebe i drugih. Reč je o procesu koji se odvija postepeno, ne događa se preko noći, a počinje jedva primetnim simptomima koji su vremenom sve ozbiljniji i teži.
Koji su simptomi burnout sindroma?
Kako piše medicinska platforma Medical News Today, simptomi sindroma sagorevanja se razlikuju od osobe do osobe, a ne doživljavaju svi koje on pogodi iste znakove. Mogu da se jave:
- umor od saosećanja (stanje koje karakeriše emocionalna i fizička iscrpljenost koja smanjuje sposobnost empatije)
- fizički umor
- mentalni umor
- smanjen osećaj kompetentnosti i dostignuća na poslu
- pojačane fizičke tegobe (glavobolje, bolovi u zglobovima, poremećaji sna)
- simptomi depresije, tuge ili beznađa
- upotreba alkohola i narkotika
- maštanje o napuštanju posla ili životne uloge
- maltretiranje drugih (na poslu ili privatno)
- nedostatak osećaja svrhe, radosti ili identiteta iz neke uloge
Istraživanje koje su 2018. godine sproveli harvardska Medicinska škola, Brigam i ženska bolnica i Obrazovni institut Brigam s nekolicinom manjih ustanova u Americi, pokazalo je da je emocionalna iscpljenost najčešći simptom, koji se javlja kod 72 posto učesnika studije.
Simptomi burnout sindroma, inače, razlikuju se u zavisnosti od uzroka. Pregled dveju studija iz 2020. pokazao je da se roditeljski burnout sindrom razlikuje od onoga koji izaziva stres na poslu jer pored uobičajenih simptoma, majke i očevi mogu da budu nasilni prema deci ili da počnu da ih zanemaruju, piše Medical News Today.
Lečenje burnout sindroma
Pošto je veća verovatnoća da će u nefunkcionalnom radnom okruženju doći do izgaranja, podrazumeva da se treba preduzeti poteze koji će sprečiti da do njega uopšte dođe.
Ukoliko nastupi burnout sindrom, ljudi moraju da:
- zatraže promene u radnom okruženju ili onom koje je dovelo do sagorevanja,
- odvoje se od posla ili okruženja koje je dovelo do izgaranja na neko vreme,
- daju otkaz ili dignu ruke od uloge koja je dovela do sagorevanja.
Psiholozi preporučuju da se potraži pomoć psihoterapeuta kako bi se savladale tehnike za "samozbrinjavanje" i pronašla ravnoteža između poslovnog i privatnog života, kao i radi lečenja bilo kakvih osnovnih mentalnih zdravstvenih stanja, odnosno da se poseti lekar zbog tretiranja fizičkih zdravstvenih problema.
NE PROPUSTITE
