Za kvalitetniji život s Paarkinsonovom bolešću je veoma važna rana dijagnoza, a potrebno je obratiti pažnju na sledeće simptome
Parkinsonova bolest širom planete pogađa oko 10 miliona ljudi, a u Srbiji je ima najmanje 13.500 ljudi, prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut.
- Šta je Parkinsonova bolest?
Ovo oboljenje predstavlja poremećaje pokreta,a nazvana je po lonskom lekaru Džejmsu Parkinsonu, koji je prvi put opisao njene simptome 1817. godine.
Do poremećaja pokreta tela kod ove bolesti dolazi usled sniženog lučenja dopamina u bazalnim ganglijama, delu mozga koji igra važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta i koji je oštećen ili neaktivan u tom slučaju.
Još uvek nije poznato zbog čega dolazi do smanjene proizvodnje dopamina, a posledica su, u svakom slučaju, nevoljni pokreti, dok je nekad prisutan i "višak pokreta", poput tremora, a nekad i "manjak pokreta", odnosno ukočenost i otežano započinjanje pokreta.
NE PROPUSTITE
- Kako prepoznati Parkinsonovu bolest?
Parkinsonova bolest ima četiri osnovna simptoma, navodi se na sajtu američkog Nacionalnog instituta za starenje (NIH), koji je deo Nacionalnog zdravstvenog instituta SAD.
To su:
- tremor u rukama, nogama, vilici i glavi
- ukočenost mišića, pri čemu mišić ostaje dugo stegnut
- sporo kretanje
- poremećaj ravnoteže i koordinacije, što ponekad može da dovede do pada
Ostali simptomi, kako navodi NIH, mogu biti:
- depresija i emocionalne promene
- poteškoće sa gutanjem, žvakanjem i govorom
- urinarni problemi i(li) zatvor
- kožni problemi
Simptomi Parkinsonove bolesti i brzina njenog napredovanja se razlikuju od osobe do osobe, a rani simptomi su suptilni i javljaju se postepeno. Na primer, opisuje NIH, sve može početi blagom drhtavicom ili poteškoćama da se ustane. Pacijent može da primeti da odjednom počinje da govori isuviše tiho, da piše sporo i da mu je rukopis sitniji nego ranije.
Obično su bližnji ti koji prvi primećuju promene kod ljudi s Parkinonovoj bolesti u ranoj fazi.
NE PROPUSTITE
- Kako se leči Parkinsonova bolest?
Ovo oboljenje nije fatalno i postoje efikasni lekovi koji olakšavaju život s Parkinsonovom bolešću, pa tako imamo više primera poznatih ličnosti koje dugo žive s njom.
Najpoznatiji je svakako glumac Majkl Dž. Foks, koji se trudi da podigne svest o ovoj bolesti i aktivno radi na obezbeđivanju sredstava naučnicima da pronađu lek.
Tu su još i Nil Dajmond, Ozi Ozborn, Bili Konoli, Alan Alda, a poznato je da je od Parkinsonove bolesti patio i Muhamed Ali.
Trenutno dostupni lekovi, međutim, ne zaustavljaju napredovanje bolesti, a svakako su važnio rana dijagnostika, upotreba lekova koje propisuje lekar, stil života i način ishrane.
Lekar specijalista preporučuje specifičnu kombinaciju lekova koja se razlikuje kod pojedinih bolesnika, a često zahteva vreme i strpljenje, piše Stetoskop.info, koji dodaje da lekovi mogu da uzrokuju i neželjena dejstva.
Obično se koriste levodopa, dopaminergički agonisti, MAO inhibitor, COMT inhibitor, NMDA antagonisti, dok postoji i hirurško lečenje ugradnjom stimulatora kod pacijenata koji se ne mogu uspešno tretirati lekovima.
NE PROPUSTITE
