razorne

Šta su PM 2,5 čestice i kako tačno utiču na zdravlje? OVE GRUPE su posebno ugrožene, a evo kako zagađenje deluje na telo

0

U svim izveštajima o zagađenosti vazduha u Srbiji ističe se vrednost PM2,5 čestica. Šta su one?

foto: ToskanaINC/Shutterstock
foto: ToskanaINC/Shutterstock

PM 2,5 predstavlja čestične materije (particulate matter – PM) koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometara, što znači da su oko 3 odsto prečnika ljudske dlake.


One potiču iz više izvora: strujnih postrojenja, toplana, indvidualnih ložišta, paljenja njiva i šumskih požara, aviona, motornih vozila... Neke se emituju direktno u vazduh, dok se drgue formiraju usled međusobnih reakcija gasova i čestica u atmosferu. Recimo, sumpor-dioksid emitovan iz industrijskih postrojenja reaguje sa kiseonikom i vodenim kapljicama u vazduhu, zbog čega se kao sekundarna tvorevina formira sumporna kiselina.

 

Kako PM 2,5 mikročestice utiču na zdravlje?


Budući da su lagane i sitne, one u vazduhu ostaju duže nego teže čestice, što povećava verovatnoću da će ih ljudi i životinje udahnuti. Kako su tako sićušne, one lako prolaze kroz nos i grlo i prodiru duboko pluća i čak u krvotok.

 

Beograd, Zagađenje vazduha, aeroozagađenje
foto: Dragan Mujan/Shutterstock

Izlaganje ovim česticama može da izazove kratkoročne zdravstvene efekte poput iritacije očiju, nosa, grla i pluća, kašalj, kijanje, curenje iz nosa i kratak dah. Izloženost mikročesticama može da utiče i na funkciju pluća i pogorša medicinska stanja poput astme i kardiovaskularnih oboljenja, a naučne studije povezuju povećanje izloženosti PM 2,5 česticama s povećanim prijemom respiratornih i kardiovaskularnih pacijenata hitnim službama.


Dugotrajno izlaganje finim česticama može da bude povezano i s povećanom stopom hroničnog bronhitisa, sniženom funkcijom pluća i povećanom smrtnošću od raka pluća i bolesti srca.


Na PM 2,5 čestice su posebno osetljive osobe koje imaju probleme s disanjem i srcem, kao i deca i starije osobe.

 

1 / 2 Foto: Milan Maričić/ATAImages

 

Studija stručnjaka Univerziteta Brigam Jang koja je objavljena u naučnim listu u Journal of the American Medical Association 2002. godine pokazala je da dugotrajno izlaganje ovim česticama može da dovede do taloženja plakova u arterijama. To za posledicu ima vaskularno zapaljenje i manju elastičnost arterija, što dalje može potencijalno da izazove srčani ili moždani udar.

 

Naučnici su utvrdili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu postoji do 8 odsto povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća.

 

Koncentracija čestica PM 2,5 u toku 24 časa se smatra nezdravom ukoliko je vrednost preko 35.4 μg/m3.

 

 

makonda-tracker