Ne zaboravite da pomerite kazaljke SATA UNAZAD: Počinje zimsko računanje vremena, a evo kako ono utiče na zdravlje

Svake godine poslednjeg vikenda u oktobru kazaljke sata pomeramo sa tri sata posle ponoći na dva sata.

 

U nedelju 30. oktobra, kazaljke sata treba da vratite sat unazad, jer tada počinje zimsko računanje vremena.

 

Nakon toga dani postaju sve kraći, ali se spava sat duže, zbog čega se mnogi raduju. Ipak, pored ove prednosti pomeranje sata, pokazala je nauka, ima i niz loših uticaja na zdravlje ljudi. 

 

Evropski parlament je 2019. godine izglasao da se ukine pomeranje sata nakon što je studija pokazala da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine.

 

 

Studije su pokazale da postoji niz zdravstvenih problema koji su povezani sa pomeranjem sata tokom zimskog, odnosno letnjeg računanja vremena. 

 

Rezultati istraživanja su pokazli da to remeti prirodne cikluse sna u telu, što može uticati i na fizičko i na mentalno zdravlje.

 

Ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata. Bilo da dobijate dodatni sat ili gubite sat vremena sna, ovo uzrokuje poremećaj ciklusa spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu.

 

 

Poremećen san može da dovede do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Gubitak jednog sata sna tokom promene vremena u proleće povezan je sa porastom srčanih i moždanih udara. 

 

Istraživanja su takođe pokazala porast saobraćajnih nesreća u popodnevnim časovima u hladnijim mesecima jer se vozači prilagođavaju promeni vremena.

 

Kada se kazaljke vrate u jesen, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla – međutim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego što se dani skrate, a izlazak sunca postane sve kasniji.

 

 

Povećan broj sati u mraku može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije kod nekih ljudi, kao i umora, bolova u mišićima i oslabljenih kostiju zbog nedostatka vitamina D usled izlaganja sunčevoj svetlosti.

 

Zdravstvena služba kaže da nedostatak sunčeve svetlosti može da spreči pravilan rad dela mozga koji se zove hipotalamus, što može uticati na proizvodnju melatonina (hormona spavanja) i serotonina (hormona raspoloženja), kao i na cirkadijalni ritam tela.

 

Zašto je uvedeno letnje vreme?

 

Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost.

Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade" i doda večeri - kako bi mrak pao kasnije.

 

 

To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine. Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.

 

Slična ideja je pala na pamet i pra-pra-pradedi pevača grupe Koldplej Krisa Martina - Vilijemu Vilitu 1907. godine. On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno.

Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.

 

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.

Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.