obratite pažnju

SIMPTOMI, UZROCI, ŠIRENJE... Evo šta je tačno MIŠJA GROZNICA i šta sve morate da znate o njoj

0

Ova bolest ne prenosi se sa čoveka na čoveka, a mogu je pratiti brojne komplikacije.

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

U Srbiji nije zabeležen porast slučajeva mišje groznice — sredinom marta identifikovan je jedan slučaj u Ivanjici, ali je on primetan u Hrvatskoj i Sloveniji. Navodno uvek postoji bojazan od širenja ovog oboljenja, a pre nekoliko godina to se dogodilo na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji.


Navodno je bolest koju izaziva Hantaan virus uvek prisutna, ali su najkritičniji letnji meseci, kada se više vremena provodi na otvorenom. Prirodni rezervoari virusa su različite vrste glodara, koje ga izbacuju putem telesnih izlučevina, a čovek može da se zarazi respiratonim putem, preko digestivnog trakta i kontaktno.


Inkubacija mišje groznice traje dve do četiri nedelje, a na početku bolesti temperatura naglo skače — čak i do 40 stepeni! Prvu fazu oboljenja prate malaksalost, glavobolja, bolovi u slabinama, otečenost u predelu lica, inficirana vežnjača oka, a moguće su krvarenje desni i iz oka. Potom slede povraćanje i dijareja i znaci hemoragijskog sindroma poput krvarenja iz kože i sluzokože, a krv se može javiti i u urinu, stolici, pri povraćanju, dok čak i ciklusi mogu biti obilniji.

 

Mišja groznica
foto: Shutterstock

Krvni pritisak je snižen, moguća je dehidracija, smanjuju se azotne materije u krvi i smanjeno (ili čak potpuni prestanak) mokrenja... U trećoj fazi bolesti kreće oporavak, tokom kog se uspostavlja normalna funkcija bubrega, nestaju otok lica, apetit i san su sve bolji, da bi se u četvrtoj fazi organizam postepeno vraćao u normalno stanje. Ipak, poslednja faza može trajati i do tri meseca.


Lečenje mišje groznice je simptomatsko, a kod težih oblika bubrežne insuficijencije mora da se primeni čak i hemodijaliza.


Ako ste na tavanu, podrumu, gde vidite da ima izmeta glodara, nikada nemojte čistiti metlom! Niti usisavati. Poprskajte varikinom i vlažnom krpom prebrišite. Nosite i masku — savetuje epidemiolog dr Slavica Maris, načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje.


Kako je ona dodala, ova bolest se ne prenosi između ljudi.


Moram naglasiti da se ne prenosi sa čoveka na čoveka, putevi prenosa diktiraju i mere zaštite. Izbegavajte boravak u žarištima, šuma, njiva, polje... Izbegavajte nisko, neuređeno rastinje jer se tu oni razmnožavaju i ima izlučevina.

 

 

makonda-tracker