Influenserka Đorđa Soleri, devojka Damijana Davida, vođe italijanske grupe "Maneskin" koja je ovogodišnji pobednik Evrosonga, boluje od vulvodinije, sindroma hroničnog bola vagine, o čemu je i otvoreno govorila.
Šta je vulvodinija i koliko je česta objašnjava dr Anja Pikula, ginekolog, specijalista za bolesti donjeg genitalnog trakta za Novosti.
Šta je vulvodinija i kada se javlja?
Najčešća je u perimenopauzalnom i menopauzalnom dobu. Razlozi su istanjenost kože i sluzokože, nastale manjkom hormonske aktivnosti i elektrolitnim disbalansom, odnosno suvoćom navedene regije.
— Pod vulvodinijom označava se sindrom, odnosno skup simptoma različitih neugodnih senzacija u predelu vulve, tj. završnog sluzokožno-kožnog dela donjeg genitalnog trakta, koji vremenski traju duže od tri meseca. Od kraja 19. veka poznata je kao stručna percepcija, a od sedamdesetih godina 20. veka kao klinički entitet — kaže dr Pikula.
Prvi simptom je peckanje!
Glavni simptomi su peckanje, neugodna razdražljivost, probadanje, upaljenost, difuzna neprijatnost. Kod 80 odsto žena radi se o kontaktnoj vulvodiniji, a oko 20 odsto oseća ih spontano, bez bilo kakvog spontanog nadražaja.
— Dijagnoza se veoma teško postavlja. Najčešće osoba prođe nekoliko nivoa specijalističkih ispitivanja, da bi se na kraju, isključivanjem ostalih oboljenja vulve, došlo do definitivne dijagnoze — objašnjava Pikula.
Šta izaziva vulvodinija?
— Etiologija je još nepoznata, a dovodi se u vezu sa hormonskim poremećajima u toku ciklusa, intersticijskim cistitisom, tj. upalom zida bešike, menopauzalnim hormonskim statusom, različitim autoimunim procesima u organizmu, neurološkim sindromima... — ističe dr Pikula.
PROČITAJTE JOŠ I:
Kako se i koliko uspešno leči?
— Lečenje zahteva multidisciplinarni pristup i tada je najuspešnije. To znači da u segmentima lečenja učestvuju ginekolog, dermatolog, urolog, a često i psihijatar i psiholog. Započinje lokalnom terapijom koja treba da ublaži bol i peckanje, i u tu svrhu koriste se različiti kremovi, rastvori, emulzije, gelovi... — napominje dr Pikula.
— U najtežim slučajevima ne preostaje ništa drugo do hirurške ekscizije obolele regije. Međutim, to je veoma mutilantna operacija koja može da izazove još težu problematiku, naročito u psihološkom smislu — zaključuje dr Pikula.