Naš najpoznatiji i najodlikovaniji fizioterapeut Peđa Filipović sa čitaocima portala Glossy podelio je važne savete koji pomažu u očuvanju zdravlja tela i duha i otkrio na koji način možemo jasnije da sagledamo sliku sebe.
Inspirisan čovekovom sadržajnošću, slojevitošću, tananošću, životom, Peđa Filipović ponosno nosi titulu najpoznatijeg i najstručnijeg učitelja masaže na Balkanu, ali ističe da ta, kao i svaka druga titula, sa sobom nosi ogromnu odgovornost i stalno pomeranje kvaliteta rada na bolje. Kao diplomirani glumac i viši terapeut, tvrdi da su se ove dve njegove "ljubavi" preplitale tokom celog njegovog života, ali s obzirom na to da obe oblasti, kako kaže, iziskuju potpunu posvećenost i „ celog čoveka“, fizioterapija je zauzela primarno mesto.
Kako i na koji način uočavate problem kod čoveka?
Dela su pokazatelji svakoga od nas. Ona proističu iz unutrašnjeg reda ili nereda. Ona su pokazatelj gde smo jaki, gde ne, u kojoj fioci se krije osetljivost, a u kojoj snaga. Onda prvo pogledamo naše disanje. Nije teško uočiti razliku u načinu disanja kada smo srećni, ostvareni, odmorni, tužni, uplašeni, besni, nesigurni, nervozni. Potom je tu nepogrešivi govor tela, postura, zapisi na koži, osetljiva mesta, bol itd. Baš zato što masaža kreće u put harmonozacije putem kože i tela na kojima su zapisi celog života, tvrdim - masaža je putovanje do središta duše.
Koliko je to kompleksan posao?
Vođen izrekom iz antičkog doba - spoznaj prvo sebe da bi upoznao ceo svet poručujem da je ovaj posao izuzetno zahtevan. Kako ćemo ikome pomoći i biti putokaz ka balansu ako smo sami nesređeni. Kako ćemo darovati čistu ljubav i ona nam biti pokretač ako je ne osvestimo i ne živimo. Masaža je najintimnija umetnost. Kada koristim termin intimna mislim na komunikaciju sa najtananijim bićem, štimovanjem najsavršenijeg intrumenta u prirodi, ljudskog tela. Da bi proizvodio najlepše zvuke i darovao čist, kristalan zvuk, mora biti naštimovan. Kako ćemo znati, kao terapeuti da li je to taj zvuk, ako svoj instrument nismo naštimovali, ako naš unutrašnji prostor nije sređen, izglancan, očišćen? Svakako da zahteva izuzetno znanje, stalno usavršavanje, posvećenost, a onda i vrlo važan segment – intuitivnost koju svaki terapeut treba da neguje, razvija i živi. Ovde naravno govorim o poslu zvanom masaža kao umetnost. Ukoliko se svede na trljanje, promociju kozmetičkih preparata i linija, trend - prolaznih metoda i ukoliko je jedini motiv bavljenja njom novac i zarada onda sve što sam prethodno izrekao pada u vodu. U tom slucaju ona je zahtevan fizički posao.
U kom periodu života je najvažnije uočiti problem da bi rezultat na kraju bio uspešan?
Detinjstvo je roditelj duše, poručio nam je Frojd. Posebno prvih sedam godina. To je ujedno i veliki zadatak svakog roditelja, da osvesti tu činjenicu i posveti se vaspitanju, rastu, negovanju svog deteta uz beskrajnu ljubav koju daruje. No, svaki period života može ispred nas postaviti problem, volim da ga nazovem iskušenje. Ne treba ga gurati pod tepih već staviti ispred sebe i tražiti rešenje. Slabosti prekanalisati u jakosti, nesigurnost u sigurnost, strah u ljubav...
Kao izuzetan poznavalac masaže i svih njenih tajni, koju biste nam preporučili za svaki dan?
Onu koja vama, vašem biću, godinama, senzibilitetu, zdravstvenom stanju, stanju uma - duša - telo, poslu kojim se bavite, godišnjem dobu. Ne postoji generalizacija. Praćenje trenda znači samo „biti u modi“, ali ne i osluškivati sebe što je najvažnije! Više sam sklon da preporuku usmerim da dodir, masaža, posvećivanje bude deo lepote svakodnevnice u porodici i komunikacija ovee matične ćelije!
Upozali ste i istočnjačku medicinu, zdrav život i pozitivnu psihologiju. Na koji način čovek treba da pristupi ovim stvarima?
Istočnjačka medicina je drevna, složena i nadasve prirodni putokaz ka čuvanju zdravlja i lečenju. Integrisana sa zapadnom medicinom, u kojoj su obe ravnopravne, čine neprocenjivu vrednost. Baš kao i klasična, zapadna medicina, istočnjačka zahteva učenje, istraživanje, posvećenost, demistifikaciju.
Koliko je ishrana važna za čovekov pravilan razvoj?
Hipokrat je izrekao - reci mi šta jedeš, reći ću ti ko si! Hrana je gorivo za naše „ motore“. Izuzetno poštujem nutricioniste, ljude koji su se školovali za ovu značajnu oblast života. Od njih sam kroz život izuzetno učio. Darovan sam prijateljstvom i stručnjaka makrobiotike, sirove hrane, klasične dijetetike, vegana... Naučio sam da od izbora hrane, ritma ishrane, bazalnog metabolizma, intolerancije zavisi i koliko energije imamo, kako razmišljamo, kako emotivno reagujemo, koliko volimo svoje unutrasnje organe, jetru,srce, krvne sudove,srce,mozak itd ili ne. Navike u ishrani, na žalost često loše, hedonosticki porivi, loša kombinatorika, preskakanje obroka, neumerenost naši su veliki neprijatelji. Moja baka po ocu, živela je na selu. Nije bila reprezentativnog materijalnog stanja. Selo je imalo hranu, prirodnu, no ona je ceo život postila sredom i petkom, na vodi. Sećam se da je pravila najlepse čorbe od koprive, pasulj, mesila hleb, meso jela dva puta nedeljno i za praznike (ukoliko ne padaju u vreme posta) baš kao i kolače. Živela je preko 80 godina, nikada nije posetila lekara i imala je sve zdrave zube. Demenciju neću ni da spominjem, jer je nije ni znala šta to znaći. Deda je bio ljubitelj čašice, samim tim jače hrane, redovno jeo meso, nije postio ali je poštovao. Ta „ čašica“ uz neuravnoteženu ishranu mu je došla glave, otišao je u šezdesetoj od ciroze jetre. A živeli su pod istim krovom...
NE PROPUSTITE
