Dr Perišić objasnio šta (ne) jesti po vrućini: Jednu grupu hrane izbegavajte, a dve su poželjne – ali bez preterivanja

Čak i namirnice koje se preporučuju kao najvažnije u ishrani tokom leta mogu da dovedu do problema ukoliko ste neumereni

Tokom leta imamo širi izbor hrane nego u ostatku godine, zahvaljujući svežem voću i povrću, koje nam pruža obilje hranljivih materija – vitamine, minerale i brojna korisna biljna jedinjenja, a tu su i vlakna, zahvaljujući kojima duže ostajemo siti.

Međutim, u danima najvećih vrućina je posebno važno jesti voće i povrće zbog visokog udela vode u ovoj hrani.

Poznati gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić gostovao je pre nekoliko dana na Kurir TV-u, kada je istakao da sama hidratacija vodom nije uvek dovoljna.

 

– Leti je hidracija dobra, unos dovoljno tečnosti, odnosno hrane, voća i povrća sa visokim procentom vode. Sama hidracija nije dovoljna, mora da postoji i unos šećera i naravno mora da postoji i hrana sa antibiotičkim komponentama, antioksidantima, kao, na primer, crveno voće i povrće – istakao je on i objasnio da je to ključno za odbranu organizma od infekcija u letnjim danima.

– Kada dođe do infekcije, mi je tim antioksidantnim povrćima blokiramo, a to su patlidžan, paprika, paradajz, malina, jagoda, grožđe, šljiva, breskva, kajsija– istakao je dr Perišić.

Kao biti umeren s voćem i povrćem tokom leta?

Naravno, ni u čemu ne treba preterivati, pa tako budite na oprezu s količinom voća i povrća koju unosite, a vodite računa i o tome na koji način kombinujete namirnite. Posledice prekomernog konzmiranja voća mogle bi da budu veoma neprijatne, poput dijareje.

 

– Ali, ne smemo da pretaramo u tome da ne bi došlo do dijareje, znači treba da obavezno kombinujemo povrće i voće sa antiupalnim efektom – kaže ovaj ugledni gastroenterolog.

Masna hrana tokom leta – u manjim količinama

Poznato je da masna hrana nije poželjna u ishrani tokom leta i toplotnog talasa, jer otežava cirkulaciju, teško se bari i može da dovede do pojačanog znojenja.

I dr Perišić saglasan je s tim da s masnom hranom treba biti obazriv po vrućinama, a ima savet i kako ih nadomestiti.

– S masnoćom da se ne preteruje, one mogu da iscrpe naše probavne sisteme u čišćenju masti. Zato trebamo da nadomestimo masnoće sa ugljenim hidratima, to znači hlebom i proteinima koji imaju specifično dinamičko dejstvo – objasnio je on na Kurir TV-u.

 

Probiotici tokom leta

Iako je poželjno jesti hranu s probiotičkim dejstvom tokom cele godine, o probioticima se najviše priča tokom leta, kada se kao tema nameću i suplementi i brojni zdravstveni problemi izazvani narušeavanjem bakterijske ravnoteže u crevima.

Kako objašnjava dr Perišić, postoje različite vrste probiotika i izuzetno je važno znati koji konkretan problem "ciljate" njima.

– U pogledu probiotika bitno je sledeće: imamo one koji su najčešći korišćeni, one koji deluju kod takozvanih probiotskih dijareja izazvanih bakterijom, i drugih koji deluju na dijareju izazivanu infekcijom poput salmonele i alkohola. To su dva probiotika koji treba da imate. Treći je onaj koji se koristi za antibiotičke probleme, znači to je onaj probiotik koji deluje na toksine – rekao je on.

 

BONUS VIDEO

Dr Vojislav Perišić u Pulsu Srbije