Ove namirnice dominiraju supermarketima, a stručnjaci uporno podsećaju na rizike koje one nose sa sobom
Većina ljudi svesna je uticaja ultraprerađene hrane na zdravlje, ali možda će vas iznenaditi koliko proizvoda spada u ovu kategoriju.
Dr Tim Spektor, epidemiolog i specijalista za zdravlje creva, gostovao je nedavno u popularnom Bi-Bi-Sijevom podkastu Sounds Just One Thing, gde je istakao da veruje da bi ultraprerađena hrana trebalo da se prodaje s upozorenjem kakvo stoji na kutiji cigareta.
Kako je on objasnio, problem nisu samo masti, soli i udeo šećera u prerađevinama, već i to što one sadrže samo ekstrakte prirodnih sastojaka, što je šteto po gastrointestinalno zdravlje. Prerađena hrana, dodaje on, povećava apetit i čini da se osećamo loše.
– Mi je podstičemo tako što je jeftina i ima je svugde, uključujući i škole. Ako kupite sendvič ili smuti, on će biti ultraprerađen – kaže dr Spektor, koji ističe da nam takvi obroci dodatno otvaraju apetit.
NE PROPUSTITE
– To će učiniti da se prejedate za po 500 kalorija, nećete biti siti posle nje nego ćete želeti da jedete još više, osećaćete se lošije, opašće vam i raspoloženje. To je upravo ono što imamo i u paklicama cigareta – smatra Spektor.
Šta je ultraobrađena hrana?
Hrana koja se smatra ultraobrađenom je kategorija u klasifikaciji hrane u zavisnosti od stepena obrade.
Istraživanje stručnjaka s Univerziteta u Kembridžu, objavljeno 2021. godine u medicinskom magazinu British Journal of Nutrition, pokazalo je da podaci ukazuju da konzumiranje ultraprerađene hrane može da poveća rizik od određenih bolesti, kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2 i rak.
Ove godine, u listu Clinical Nutrition objavljena je studija čiji je zaključak da povećan unos takvih namirnica može da se poveže s povišenim rizikom od raka debelog creva.
Ultraobrađena hrana smatra se krivom za skloro 50 posto kalorija koje unesemo, a u pitanju su namirnice koje prolaze kroz više procesa prilikom obrade i sadrže mnogo dodatih sastojaka.
Tu spadaju:
- čips
- čokolada i slatkiši
- sladoled
- musli sa šećerom
- supe iz kesice
- viršle
- kobasice
- gazirana i energetska pića
- keks i krekeri
- neki hlebovi
- jogurt s ukusom
- margarin...
Ultraprerađena hrana, zapravo, dominira supermarketima, pa ju je teško u potpunosti izbeći.
Šta treba jesti za zdrava creva?
Dr Spektor je dalje posavetovao slušaoce da jedu 30 različitih biljaka svake nedelje, uključujući orašaste plodove, semenke, kafu, začine, crnu čokoladu, voće i povrće. Kako je istakao, to će poboljšati zdravlje creva i pružiti nam više energije.
BONUS VIDEO – Kako da deca pojedu sve iz tanjira?
Ukoliko ne znate kako da ubedite decu da pojedu ceo obrok, obavezno pogledajte trik ove mame.
NE PROPUSTITE
