Neko ih guta, neko gricka, neko odmah ispljune: Smeju li da se jedu KOŠTICE TREŠNJE?

Često čujemo da neko jede cele trešnje — s košticama, kao i da je to bezazlena navika. Ipak, da li je zaista dobra ideja jesti koštice?

Trešnje spadaju u omiljeno sezonsko voće — svakog maja i juna gotovo da nema kuće u kojoj nisu glavna zvezda, a jednako su omiljene i u kolačima i kao zdrava užina!

Obično se čiste od koštica, ali ima i onih koji ih jedu cele, odnosno gutaju i koštice, ali je li to dobra ideja?

Šta su, zapravo, koštice trešanja?

U središtu ploda trešnje nalazi se stvrdnuta koštica koja okružuje seme i naziva se jezgrom, a u njemu se (kao i kod drugih koštunica) nalazi amigdalin.

 

U pitanju je dijanogeni glikozid, supstanca koju telo pretvara u cijanovodonik, toksično jedinjenje koje može da ometa transport kiseonika i potencijalno ošteti vitalne organe kao što su mozak, srce i pluća. Ipak, kakva je šteta moguća zavisi od količine cijanovodonične kiseline kojoj ste izloženi.

 

Kada se koštica trešnje sažvaće ili nagnječi, enzimi biljke dolaze u kontakt s amigdalinom unutar koštice, što dovodi do stvaranja cijanovodonika. On je za telo toksičan u količini od 0,5-3,5 mg po kilogramu telesne težine, što znači da je osobu od 68 kilorgama portebno 30-240 miligrama cijanovodonika da bi on mogao da bude štetan. Procenjuje se da koštica crvene višnje ima 3,9 mg amigdalina po gramu ploda, a koštica trešnje oko 2,7 mg po gramu ploda.

 

Dakle, potrebna je veća količina da bi se osetilo štetno dejstvo, dok  konzumiranje poneke koštice verovatno neće napraviti veći problem.

Takođe, grickanje je, zbog reakcije usled koje se stvara cijanovodnik, opasnije od samog gutanja cele koštice.

 

Među simptomima trovanja su: vrtoglavica, glavobolja, povraćanje, mučnina i razdražljivost, dok velike količine mogu da dovedu i do poteškoća s disanjem, povišenog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, zbog čega je najbolje javiti se lekaru što pre.

Ipak, nije problem samo sastav koštica! Kako stručnjaci ističu, koštice većine voćki mogu da dovedu do problema u gastroenterološkom traktu, naročito kod starijih, jer s godinama mišići slabe, pa se u debelom crevu formiraju "džepovi" u koje koštice mogu da zapadnu i zaglave se. Usled toga, ponekad je neophodno i rešenje u vidu hirurške intervencije.

Uz to, ukoliko gutate celu košticu, imajte u vidu da one ne mogu da se svare, pa se kod ljudi koji imaju poteškoće s varenjem one duže zadržavaju i vremenom mogu da nabubre i izazovu nove probleme gastrointestinalnog sistema.