Imunolog Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“ u Beogradu dr Srđa Janković objasnio je kako će izgledati terapija plazmom u lečenju korona virusa u Srbiji.
On objašnjava da se koristi plazma iz krvi ljudi koji su preboleli korona virus i da ona služi kao dopunska terapija kako bi se pomoglo organizmu obolelog da se izbori sa virusom.
Premijerka Srbije najavila je da će se za desetak dana početi sa primenom plazma terapije za obolele od korona virusa. Ona podrazumeva uzimanje antitela iz krvi ljudi koji su se izlečili i njihovo davanje obolelima od ovog virusa putem transfuzije.
Kako izgleda terapija plazmom?
- Terapija plazmom podrazumeva da ćemo pokušati da iskoristimo činjenicu da osobe koje su prebolele bolest koju izaziva Kovid 19 imaju antitela u svojoj krvi, odnosno u krvnoj plazmi, koja mogu taj virus da blokiraju i da pomognu da se organizam sa njim izbori - objašnjava Janković za Sputnjik i ističe da će se terapija plazmom davati kao dopunska u situacijama kada postoje indikacije za nju, koje će, kako kaže, biti precizirane i da će to biti u momentu kada ona može najviše da pomogne.
To je dopuna standardnog lečenja koja može biti od koristi određenim pacijentima, a koliko će biti korisna, biće sagledano kako vreme bude odmicalo.
- Da bi se uzela antitela, odnosno koristila u plazma terapiji rekovalescentne osobe, odnosno osobe koja je prebolela korona virus, potrebno je da prođe dovoljno vremena da se antitela naprave i da osoba ostane bez virusa. Iako naravno očekujemo da su svi zaraženi već počeli da stiču imunitet, ne želimo da bude virusa u terapijskom preparatu, to ne sme da se desi. Tako da osoba koja je ozdravila i od koje se uzimaju antitela, mora da bude dva puta negativna na korona virus - naglašava imunolog.
Janković dodaje da će prve količine plazme biti spremne za terapijsku primenu za desetak dana i da kako sve više ljudi bude prebolelo KOVID 19, tako će i broj potencijalnih davalaca biti veći.
- Naravno, treba da naglasim da će biti reči o dobrovoljnom davanju, odnosno daru tih antitela, kao i kod dobrovoljnog davanja krvi. Dakle, etičke norme moraju da budu zadovoljene u svakom pogledu, kao i svuda u transfuziologiji i medicini. Broj potencijalnih davalaca očekujemo da raste sa brojem osoba koje su ozdravile, tako da se nadamo da će u budućnosti biti moguće primeniti ovu terapiju kod određenog broja pacijenata, ali naravno, strogo po izboru tamo gde ona može najviše da pomogne - objašnjava on.
Logistika i tehnička pitanja će, kako dodaje Janković, biti precizirana pred početak sprovođenja ove terapije, ali samo tamo gde postoje odgovarajući kapaciteti, tako da to može da se uradi efikasno, delotvorno i bezbedno.
Sagovornik Sputnjika konstatuje da je ova vrsta terapije jedna od starih metoda u lečenju zaraznih bolesti i da svuda u svetu lekari počinju sa njenom primenom:
- Iskustva kod drugih bolesti govore da je ova terapija dosta bezbedna. Naravno, u medicini ništa nije apsolutno lišeno neželjenih efekata, ali su oni po pravilu blagi i uopšte ne mogu da se porede sa opasnošću same bolesti od koje pacijente lečimo, tako da smatramo da je odnos dobrobiti i rizika ekstremno povoljan u tom smislu. Naravno, pošto je ipak reč o novom vidu lečenja, svaki neželjeni događaji biće pomno beleženi i analizirani.
Lečenje plazmom se, prema rečima dr Jankovića, pokazalo dosta efikasnim kod ranijih zaraznih bolesti, ali ponavlja da ono predstavlja dopunu drugim vidovima lečenja ili se primenjuje u specifičnim situacijama kada organizam obolelog nema dovoljno sopstvenih antitela, pa antitela uzeta od davaoca mogu da nadomeste i pomognu da organizam prebrodi infekciju.
***
Ukoliko ste propustili, pročitajte uputstvo za pravilno pranje ruku, da li je bolje koristiti tečni ili čvrsti sapun, koja su pravila nošenja zaštitne maske, zašto je važno da što pre prestanete da pušite i kako dezinfikovati mobilni telefon.
Važno je da znate i kako ojačati imuni sistem, može li rakija zaista da pomogne u prevenciji, kako sami uništavamo svoj imunitet i kako razlikovati alergiju od simptoma virusa korona.
#OstaniKodKuće