Ruska salata pod tim nazivom u Rusiji zapravo ne postoji.
Ukoliko imate priliku da nekog Rusa ili Ruskinju počastite ruskom salatom, hvaleći se kako ste je napravili zbog toga što je to njihov specijalitet naićićete na iznenađenje.
Ruska salata kao takva zapravo ne postoji u Rusiji, ali postoji Olivie, salata koja je najsličnija našoj Ruskoj salati.
Naime, Olivie je dobila ime po čuvenom ruskom kuvaru Lusijenu Olivijeu koji je držao restoran „Ermitaž“ koji je bio jedan od najboljih u to vreme. Ovom slatom je poslužio svoje goste, a ona je ubrzo postala zaštitni znak ovog restorana.
NE PROPUSTITE
Tokom godina recept za Rusku salatu se menjao, nešto smo ubacili, nešto izbacili, a evo kako se pravi ruski Olivie.
Sastojci:
- Kuvani krompir
- Šargarepa
- Kačkavalj
- Krupni kikiriki
- Zeleni grašak
- Jaja
- Koren celera
- Crni luk
- Kuvana piletina
- Jabuka sa tikvicama – posoljena, pobiberena i premazana senfom
- Majonez
Lisjen Olivije je umro 1883. godine i nije mogao ni da sanja da će njegov specijalitet, čiji je recept ljubomorno čuvao, biti na stolovima 1920 - tih godina celog Balkana, Francuske i Šapanije, Meksika i širom Latinske Amerike.
Recept nije otkriven ni danas. Niko ne zna prave razmere, začine i sadržaj. Ono što se zna jeste da je ruska salata nešto krompira i šargarepe sa malo kuvanog grašaka, nešto kuvanog mesa, kiseli krastavci, sve iseckano, izmešano i potopljeno u majonez.
Moskovski Ermitaž je restoran koji su 60 - tih godina 19. veka osnovali jedan biznismen i jedan kuvar.
U njemu je proslavljena premijera izvođenja drame Maksima Gorkov "Malograđani". Ovde su se okupili Moskovljani da odaju počast povodom smrti pisca Ivana Turgenjeva u Francuskoj.
U ovoj taverni se oženi Čajkovski. Bilo je to mesto okupljanja intelegkualaca, umetnika, advokata. Za sve nas je važan što je upravo u Ermitažu rođena ruska salata. Šef Lusije Olivije je bio rođeni Moskovljanin, poreklom belgijanac.
Njegovi gosti su dolazi u Ermitaž na sat, dva, radi obroka ili popodnevnog čaja, i potom ostajali tri, četri sata ili celu noć, dodavajući stolove. Ermitaž je više poznavao grupe i klubove okupljene oko neke ličnosti, ideje ili interesovanja, nego parove na mirnoj večeri. Olivije je razmišljao da za njih mora da ima nešto posebno. Jelo koje će biti meze za one koji čekaju, prateći obrok onima koji obeduju i laki zalogaj uz jako piće onima koji su završili obrok ali ne i priču i druženje. Tako je stvorio hladnu salatu koja je predstavljala izobilje u malom
NE PROPUSTITE
