Četiri vrste početaka
Nove godine tradicionalno započinju poljupcima, šampanjcem i nadobudnim novogodišnjim odlukama. Od 1. januara ćemo – prestati da pušimo, početi da vežbamo, biti ljubazni prema saradnicima... Mašta nema granica. 1. januara sve će se promeniti, samo tako! Najčešće i verujemo da će tako biti sve dok nas svakodnevica opet ne zarobi u svoju kolotečinu. No ako napravimo dobar plan i osiguramo potrebne resurse, možemo taj simboličan datum iskoristiti i kao podsticaj za željene promene!
Dženis Van Dik, autorka novele u kojoj opisuje kako je mlada žena obolela od raka odlučila sama da odredi u kojim će uslovima okončati svoj život, definisala je četiri vrste početaka:
Počeci "Jedva čekam" - oni koje smo sami odabrali i odnose se na novo razdoblje u životu – na primer sklapanje braka, novi posao, preseljenje... Ti počeci mogu biti vrlo uzbudljivi i puni oduševljenja, a iziskuju i puno energije kako bismo proširili granice svog dosadašnjeg sveta.
Izjave "Znam da moram početi nešto novo" - govore da smo kognitivno svesni potrebe za nečim novim, no istovremeno pokazuju i to da izbegavamo zaista krenuti te kako deo nas to zapravo ne želi.
Počeci "Molim vas, nemojte me terati na to!" - teški su jer su drugi ljudi ili životne okolnosti inicirali promenu, što može proizvesti osećaj bespomoćnosti.
"Šta sad? Odakle da krenem?" najteži je oblik novog početka, označava da smo neočekivano upali u "rupu" i tad prvo gledamo kako se iz nje izvući. Uzrok takvih promena najčešće su bolest, smrt, katastrofe, a praćene su stanjem šoka ili intenzivnim emocionalnim reakcijama i predstavljaju veliki stres.
Koliko ambiciozni treba da budemo?
Šta je praktično učenje iz navedenog?
Imajući na umu da nam se u životu mogu dogoditi svi ti oblici promena, željeni i neželjeni novi počeci, dobro je oboružati se resursima:
Prihvatiti i biti otvoreni prema promenama. "Teći zajedno s rekom" – osluškivati nove tendencije i razvijati fleksibilnost i prilagodljivost.
Imati spremne odgovarajuće strategije kako se nositi sa situacijom ako je ona stresna. Na nju možete malo uticati. Tu pomažu znanja kako se psihofizički održavati u dobrom stanju.
Negovati pozitivnu perspektivu – gledati promene na pozitivan način.
Znati gde potražiti pomoć kad zatreba.
Slušajmo svoje srce
Nije stvar u tome koliko godina živimo, nego u tome koliko života ima u tim godinama!" izreka je pripisana Abrahamu Linkolnu.
I zaista, ako zamislimo da se nalazimo negde pri kraju svog životnog puta i gledamo unatrag, ono što pamtimo kao važno i vredno stvari su u kojima smo sledili "ja želim...", nadahnuće svog srca, a ne "bilo bi pametno..." našeg mozga. Započnimo planiranje novih početaka osluškujući svoje srce! Kao prvo, pronađimo one slike, misli, planove od kojih nam čitavo biće zatreperi radosnim iščekivanjem, dopustimo sebi da uživamo u njima s osećanjem znanja kako ih možemo ostvariti, koliko god nam se činili "nerealni".
Naši snovi pokazuju smer našeg srca i duše! Tek nakon toga uključuje se um, čiji je zadatak mudro proračunati rizike i osmisliti korake kako te snove možemo realizirati.
Neka sledeća godina bude ona koju posvećujemo slušanju svog srca! Kao što je jednom rekao Stiven Spilberg:
Svi izuzetno uspešni ljudi su sanjari, samo ne postižu svi sanjari izuzetan uspeh!"
U tom smislu, neka nam smer pokažu snovi, a um neka utre put da ih ostvarimo.
