Odavno više ne živimo u vremenu u kome su vrhunski rezultati i uspesi na sportskim borilištima zavisili samo od fizičke pripreme i onoga što se uradi na treninzima. Danas vrhunski sport zahteva mnogo više odricanja, posvećenosti i obraćanje pažnje čak i na najsitnije detalje. U eri surovog profesionalizma, besprekorna fizička pripremljenost i vrhunska tehničko-taktička obučenost više ne predstavljaju garant uspeha. Da bi postigao najviše domete, sportista mora da posveti mnogo pažnje i svojoj mentalnoj pripremi. Psihološka (mentalna) priprema danas je neizostavan činilac u sveobuhvatnom treningu jednog sportiste koji želi da iskoristi sav svoj potencijal i ostvari najbolje moguće rezultate. Shodno tome, u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama već duže vreme karijera uspešnog sportiste ili čitave ekipe, ne može se ni zamisliti bez sportskog psihologa, odnosno mentalnog trenera. Oni predstavljaju neizostavni deo stručnog štaba i doprinose da psihološka pripremljenost bude taj mali tas na vagi koji će napraviti tu ključnu razliku između pobede i poraza, između uspeha i neuspeha. Drugim rečima, psihološka priprema jeste ono što deli uspešne sportiste od onih koji to nisu ili vrhunske od prosečnih.
Piše:
Boris Stanković, master psihologije sporta, Mentalni trener
Odavno više ne živimo u vremenu u kome su vrhunski rezultati i uspesi na sportskim borilištima zavisili samo od fizičke pripreme i onoga što se uradi na treninzima. Danas vrhunski sport zahteva mnogo više odricanja, posvećenosti i obraćanje pažnje čak i na najsitnije detalje. U eri surovog profesionalizma, besprekorna fizička pripremljenost i vrhunska tehničko-taktička obučenost više ne predstavljaju garant uspeha. Da bi postigao najviše domete, sportista mora da posveti mnogo pažnje i svojoj mentalnoj pripremi. Psihološka (mentalna) priprema danas je neizostavan činilac u sveobuhvatnom treningu jednog sportiste koji želi da iskoristi sav svoj potencijal i ostvari najbolje moguće rezultate. Shodno tome, u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama već duže vreme karijera uspešnog sportiste ili čitave ekipe, ne može se ni zamisliti bez sportskog psihologa, odnosno mentalnog trenera. Oni predstavljaju neizostavni deo stručnog štaba i doprinose da psihološka pripremljenost bude taj mali tas na vagi koji će napraviti tu ključnu razliku između pobede i poraza, između uspeha i neuspeha. Drugim rečima, psihološka priprema jeste ono što deli uspešne sportiste od onih koji to nisu ili vrhunske od prosečnih.
SPORTSKA PSIHOLOGIJA I MENTALNI TRENING
Psihološka priprema omogućava sportistima da iskažu sav svoj potencijal onda kada je to najbitnije - na takmičenjima. Drugim rečima, da pruže sve ono što inače uspevaju tokom trenažnog procesa. Setite se, koliko ste puta samo čuli da jedan sportista nije u stanju da pokaže ono što zaista ume kada se nađe pod pritiskom nekog značajnog meča? Takođe, uticaj mentalnog treninga ispoljava se i u konstantnosti kvaliteta izvođenja tokom dužeg vremenskog perioda. Brojni su primeri sportista koji su u samo nekoliko dana išli od sjaja do očaja, postizali vrhunske rezultate na jednom takmičenju, a već na sledećem potpuno razočarali. Shodno tome, psihologija sporta uči nas kako da primenom određenih psiholoških veština i tehnika pozitivno utičemo na konstantnost motivacije, samopouzdanja, koncentracije, posvećenosti, na koji način da se izborimo sa pritiskom, tremom, nervozom i svim ostalim bitnim faktorima koji svakako imaju velikog uticaja na sam nastup, a samim tim i na krajnji rezultat pojedinca ili ekipe.
Psihološka priprema omogućava sportistima da samopouzdanje, jedan od najbitnijih faktora, održe na zavidnom nivou. Samopouzdanje i bezuslovna vera u sopstvene mogućnosti, osnovni su preduslovi za uspeh u bilo čemu, a da ne govorimo o njihovom značaju u sportu. Majkl Džordan, za veliku većinu ljudi najveći košarkaš svih vremena, svojevremeno je rekao: Pre nego što uradiš određene stvari, moraš da veruješ kako to možeš! Sportista koji misli da može, jednako je u pravu kao i onaj koji misli da ne može. Način razmišljanja je sve! Znate li da je Novak Đoković još sa šest godina, dok je gledao Pita Samprasa kako osvaja Vimbldon, čvrsto odlučio da će jednoga dana on biti na njegovom mestu? Nikada pre toga nije igrao tenis niti je poznavao nekoga ko ga igra, ali Novak je od prvog dana verovao da to može postići!
FAKTOR USPEHA
Sledeći jako značajan faktor uspeha koji se mentalnim treningom pospešuje svakako je motivacija. Porazi, baš kao i pobede, sastavni su deo takmičenja i karijere svakog ko se ikada bavio sportom. Oni sami po sebi nisu ni dobri, a ni loši za karijeru jednog sportiste. Da li će pozitivno ili negativno uticati na samog sportistu, prevashodno zavisi od njegove interpretacije doživljenog. Mentalno jake osobe neće dozvoliti da ih povremeni neuspesi obeshrabre i pokušaće da iz njih nešto nauče. Košarkaška ikona Majkl Džordan jednom prilikom je izjavio: Promašio sam više od 9.000 šuteva u karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica, 26 puta povereno mi je da šutiram za pobedu i promašio sam. Doživeo sam neuspeh nebrojeno mnogo puta, ali upravo zbog toga sam uspeo. Porazi i neuspesi koji vas nateraju da još više radite i trenirate, u stvari su pozitivne stvari na putu ka krajnjem uspehu. U prilog tome idu i reči sadašnje zvezde NBA lige Lebrona Džejmsa: Ne plaši se neuspeha. To je samo sastavni deo puta ka uspehu. S druge strane, uspeh sam po sebi nije uvek garant sledećeg, novog i većeg postignuća. Neretko se dešava da sportisti opijeni slavom i uspehom zaborave šta ih je dovelo dotle i koje stvari moraju da urade kako bi se održali na vrhu. Da sebe ne bi doveli u takvu situaciju, potrebna je mentalna snaga kojom će se odupreti mnogobrojnim iskušenjima. Nelson Mandela, čovek koga mnogi smatraju herojem i uzorom, lepo je rekao: Nakon penjanja na visoku planinu, treba shvatiti da postoje još mnoge na koje se treba popeti.
Jednako bitna stavka na putu ka uspešnoj karijeri jednog sportiste svakako je i njegova posvećenost poslu kojim se bavi. Shodno tome, deo psihološke pripreme bazira se na očuvanju, ali i stalnom unapređenju ovog faktora. Ako se pitate koliko je discipline i odricanja potrebno da bi se uspelo, evo i odgovora Novaka Đokovića: U januaru 2012. pobedio sam Nadala u finalu Australijan Opena. Meč je trajao 5 sati i 53 minute, što je najduži meč u istoriji tog takmičenja i najduže singl finale grend slem turnira. Mnogi komentatori nazvali su taj meč najboljim teniskim mečom svih vremena. Posle pobede sedeo sam u svlačionici u Melburnu. Želeo sam samo jedno: da okusim čokoladu. Nisam je jeo još od leta 2010. Odlomio sam jednu kocku, jednu jedinu kockicu, ubacio je u usta i pustio da mi se otopi na jeziku. Samo sam toliko sebi dopustio. Eto, to je potrebno da bi postali najbolji na svetu, a to potvrđuju i reči Majkla Felpsa, osvajača 22 medalje na Olimpijskim igrama: Ako želiš da budeš najbolji, moraš da radiš stvari koje ostali ljudi nisu spremni da urade.
