Pitali smo naše čitaoce na Fejsbuku šta je to što nikada ne bi oprostili i vrlo je interesantno što je većina imala identičan odgovor
Oproštaj, u psihološkom smislu, predstavlja dobrovoljni proces kojim neko ko se ranije osećao kao da mu je naneta nepravda, da je žrtva ili na bilo koji način povređen, uspeva da prevaziđe to.
Pravi oproštaj onaj je kojim se gube svaki osećaj ozlojeđenosti ili želje za osvetom, ali to, priznajmo, nije uvek lako.
Kada vam neko blizak učini nešto nažao, u tom trenutku deluje kao da nikada nećete moći da prebrodite to i nastavite dalje kao da se ništa nije dogodilo, zar ne? Čak i kada taj inicijalni bes prođe, iznad vas je uvek oblak, senka onoga što je učinjeno ili rečeno. U zavisnosti od toga kakav je "prestup" u pitanju, nekada jednostavno nema oproštaja.
NE PROPUSTITE
Pitali smo naše čitaoce na Fejsbuku šta nikada ne bi mogli da oproste prijateljima, a ovo su neki od najzapaženijih odgovora:
- "Potkopavanje mog života iza mojih leđa, zbog kojeg bi mi život postao težak i nepodnošljiv, definitivno."
- "Izdaju i udruživanje s onima koji su im do juče bili zakleti neprijatelji!!!"
- "Sve može, samo mi ne diraj porodicu. To ko čačne, ne opraštam, sve drugo sigurno bih oprostila."
- "Da mi uništi život i zdravlje svojim savetima."
- "Površnost gde je niste očekivali je vrlo uvredljiva. To me definitivno otera od ljudi."
- "Nisam oprostila prijateljici, koja je bila prijatelj 30 godina, to što mi je muvala muža. Tako je nestala iz mog života."
- "Da pojede svu sarmu bez mene."
- "Pravom prijatelju se nema šta oprostiti. On vas nikad neće izdati. Svi ostali su samo poznanici i sve im je oprošteno, samo više nisu poželjni za mojim stolom."
Međutim, najčešći odgovor bila je samo jedna reč – "izdaja". Jasno je da neko jednostavno ne može da pređe preko nečega kao što je izdaja, ali nameće se još jedno pitanje. Zašto bi uopšte pokušavao?
Opraštanje izdaje – da ili ne i kako?
Kada neko kome smo verovali uradi nešto čime izneveri naše poverenje, to je svakako jedno od najbolnijih iskustava u odnosima s ljudima. U pitanju je potez koji ruši same osnove jednog prijateljstva.
Opraštanje ne znači da se šteta koja vam je naneta opravdava i prihvata kao nešto što ipak nije bilo tako strašno, niti vas čini slabom osobom. Čin opraštanja je vaš način da vratite kontrolu i svoj život, a ono svakako može da vas oslobodi nekih unutrašnjih lanaca.
Kako za Psychology Today piše dr Stiven Strosni, autor brojnih psiholoških priručnika i knjiga samopomoći koji je ranije predavao na Univerzitetu u Merilendu, opraštanje može da deluje neuhvatljivo, kao šargarepa na štapu – baš kad pomislite da ste ga postigli, ponovo je van domašaja.
Opraštanje dok vas rana još uvek boli, piše on, jeste pokušaj da ugasite vatru na naftnom polju i povratak osećaja ogorčenosti je neizbežan.
Opraštanje je posledica emocionalnih prekretnica, sudeći po njegovoj analizi, budući da dr Strosni ističe da redosled ovih ključnih tačaka ide ovako:
- lično isceljenje
- popravka odnosa
- vraćanje poverenja
- oprost
Dakle, nije nužno da opraštanje kao namerni čin da bi se jedan odnos obnovio, pa je tako Strosni video mnogo uspešnih pomirenja bez reči "opraštam ti".
Ipak, da li oprostiti ili ne, zavisi od same greške, odnosa i vidite li da li bi to vodilo nekud.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Psiholog o kvalitetu života: Na koji način se ophodimo prema emocijama?
NE PROPUSTITE
