Neke činjenice bi vas mogle iznenaditi.
5. Kada je reč o postizanju uspeha u životu, emocionalna inteligencija je često važnija od kognitivne.
Mi svakako dosta vrednujemo inteligenciju, posebno ako se radi o akademskim postignućima. Ipak, na osnovu velikog broja istraživanja, zaključeno je da je uspeh u nekim domenima života bolje predviđen emocionalnom nego kognitivnom inteligencijom. (Majer i Salovi, 1997)
6. Oko trećine ubistava u Severnoj Americi je na neki način povezano sa preljubom.
I dok mi smatramo da su ljudi danas civilizovani i da lako kontrolišu svoje primitivne nagone, istraživanja su pokazala suprotno. Analizom nekoliko hiljada ubistava u Severnoj Americi, Dali i Vilson (1982) otkrili su da je otprilike jedna trećina ubistava zapravo, reakcija na preljubu partnera.
7. Ljudi su spremniji da izađu u susret ukoliko se nalaze u sobi koja lepo miriše.
Liljenkvist i saradnici (2010) ispitivali su svoje ispitanike u dva ambijenta: jedni su se nalazili u prostoriji koja nije bila skoro očišćena, dok su se drugi nalazili u čistoj i mirisnoj prostoriji. Njima je ponuđena literatura „Habitat for Humanity”, pri čemu su ljudi iz mirisne i čiste prostorije bili spremniji da se njome pozabave, a zatim i da se toj organizaciji pridruže kao volonteri.
8. Objašnjenja koja ljudi daju za svoje postupke često nemaju veze sa istinom.
U nizu deskriptivnih istraživanja, Nizbet i Vilson (1977) otkrivaju da ljudi veoma lako daju objašnjenja za svoje postupke, iako su vrlo često, potpuno nesvesni stvarnog uzroka sopstvenog ponašanja. Na primer, jedna grupa ispitanika gledala je film koji je bio praćen veoma glasnom bukom iz hodnika, dok je druga grupa ispitanika gledala taj isti film bez buke. Ispitanici iz prve grupe su mnogo češće izjavljivali da im se film nije baš dopao, ali kada su trebali da objasne zašto je to tako, niko od ispitanika nije naveo buku kao uzrok!
9. Na naše postupke ličnost jedva da ima uticaj.
Istraživanja uticaja ličnosti na ponašanje pokazala su da, u proseku, ličnost utiče na naše postupke samo oko 9%. (Mišel, 1968)
Ipak nismo toliko plemeniti kao što mislimo da jesmo.
Prema Darliju i Betsonu (1973), veliki broj studenata sa Ivy League Univerziteta koji kasne na predavanje o milosrdnom Samarićaninu iz Biblije, najčešće nije pomogao osobi sa kojom su se tokom žurbe susreli, a koja je bila u nevolji. Razmislite o tome…
10. I za kraj…
Ukoliko poznajete nekoga ko smatra da zna sve o ponašanju ljudi i da su dalja istraživanja u ovoj oblasti gubljenje vremena, možda biste želeli da im prosledite ovu listu. Kao što smo videli, ovde se stvarno nalaze zanimljivi, ali moramo priznati i neočekivani rezultati, koji nam ukazuju na to šta zapravo znači biti čovek.
NE PROPUSTITE
