Omogućila je da danas nosimo SVE što poželimo: Priča o ozloglašenoj haljini koju su muškarci hteli da ZABRANE

Ovaj model haljine zauvek je promenio žensku modu, a na neki način i dotadašnji način života i gledanja na žensku odeću

Kada čitamo roman ili gledamo film čija se radnja odvija u prvoj polovini 19. veka ili ranije, koliko god radnja bila komplikovana i izazivala emocije, više puta nam kroz misli proleti naizgled banalna misao "Kako su izdržavale u ovim haljinama". Samo naizgled banalna — jer ženska moda nekad je zaista podrazumevala mučenje da se ceo dan, svaki dan, godinama izdrži u elegantnoj haljini.

Naše pretkinje, posebno one više društvenog statusa, nosile su steznike, midere, korsete, koji su vršili pritisak na trup na način koji je bio sve samo ne prijatan. Štaviše, ovi dodaci koji su imali zadatak da izduže figuru, učine da izgledamo vitkije i poprave držanje su, bez preterivanja, pomerali organe ženama.

 

Zato je njujorški medicinski list Water-Cure Journal sredinom 19. veka počeo da se zalaže da se osmisli novi i bezbedniji model haljine, a američke sufražetkinje prihvatile su ovu inicijativu s radošću. Elizabet Smit Miler, jedna od istakutnih zagovornica pokreta za ženska prava tog vremena, igrala je u tome najvažniju ulogu: ona je prilikom putovanja Evropom primetila dimije, široke turske pantalone koje su uske u predelu članaka i rešila da iskoristi ovaj kroj! Po povratku u Sjedinjene Američke Države počela je da nosi ovaj model, postavši tako prva žena koja je nosila pantalone, a kombinovala ih je s kraćom nadsuknjom, čime su dva komada zajedno činila haljinu. Ovakav način odevanja očarao je aktivistkinju Ameliju Blumer, koja je o Elizabetinom stilu pisala u prvom američkom ženskom časopisu The Lily. Nakon odlične rakcije javnosti, Blumerova je objavila i detaljan opis nove haljine i instrukcije za njeno šivenje, a već nekoliko meseci kasnije ona je dobila i naziv — Bloomer dress.

 

Malo je reći da je nastala pomama: žene su bile oduševljene prelepim modelom koji im omogućava da se slobodno kreću, ne steže ih i čine da se osećaju i prijatno i lepo, pa je postala simbol borbe za feminističku reformu. Otud i ime "reformatorska haljina", još jedan naziv za neobičnu kreaciju.

Očekivano, kao i svaki tadašnji pokušaj da se istupi na neki način, "Blumer haljina" je naišla na osudu jer je Crkva nju videla samo kao "pantalone na ženama". Nije joj pomoglo ni to što ju je javnost, umesto prvobitne ideje za da je reč o haljini za zdravlje žena, prihvatila kao haljinu za slobodu, pa je ovaj model shvaćen i kao "uzurpacija muškog autoriteta". Usledili su uvredljiv duborez na kome žena u pantalonama puši podignutih nogu, zabrana ženama da uđu u crkve ako nose "Blumer haljine", osuda nove mode u medijima...

 

Međutim, žene su bile nezaustavljive i nisu odustajale od odevnog predmeta koji im je omogućio da prodišu, i bukvalno i figurativno, pa su nastavile da nose "Blumer haljinu" i otvorile vrata današnjici, u kojoj njihove potomkinje mogu da nose baš sve što požele. Kako i treba!