Venecijanski festival je najstariji, berlinski politički najangazovaniji, ali filmski festival u Kanu svakako je najuzbudljiviji uprkos recesiji koja je pokucala i na vrata Azurne obale tokom 62. filmskog festivala u Kanu. Da je bilo manje sjaja, a više autora, potvrdilo je prisustvo dosadašnjih kanskih pobednika Larsa fon Trira, Džejn Kempion, Kena Louča, Kventina Tarantina, kao i drugih na Krozeti nagrađivanih reditelja poput Pedra Almodovara i Mihaela Hanekea. Više autorske Evrope, nešto Azije i veoma malo filmova iz Sjedinjenih Država - to je bio koncept kanskog festivala koji se zalaže sa budućnost nezavisnog autorskog filma i koji je ove godine, čini se, više nego ikada, pomogao nezavisnim stvaraocima, ali i u isto vreme zadržao glamur, kanski dres kod raskošne haljine, svetlucavi nakit i elegantne smokinge sa leptir mašnama. Pomogao je i žiri koji je ove godine predvodila francuska glumačka zvezda Izabel Iper, kojoj je uloga predsednice bila poput važne uloge na filmu.
Dakle film kao umetnost, a ne zabava, najraznovrsnije teme u pravom smislu te reči- rat, fašizam, mračni filmovi puni nasilja i kontroverznih scena ,vampirizam, teološke provokacije, muzika iz vremena Vudstoka, ljubavne drame - u najkraćem 62. kanski festival o kome će impresije u specijalnoj emisiji Sandre Perović ekskluzivno izneti Lars fon Trir, Monika Beluči, Kventin Tarantino, Ana Mugalis, Vilem Defo, Marko Belokio, Ken Louč, Erik Kantona. A naravno, biće reci i o učešću našeg reditelja Vladimira Perišića.
