Bitef teatar zatvoriće sezonu 2016/17 premijerom predstave savremenog plesa Scarpe u subotu 17. juna sa početkom u 20 časova. U pitanju je istraživačko kreativni projekat inspirisan postupcima kojima se ljudsko telo naseljava različitim kulturološkim referencama, socijalnim odnosima i potrebama
Autori ovog projekta, Jovana Rakić, koreograf i antropolog i Marko Pejović, psiholog, teoretičar umetnosti i pozorišni praktičar su krenuli od istraživanja sopstvenih slika tela, a onda i toga kako se sve može koncipirati ljudsko telo i kako se produkuju tela koja u društvenom kontekstu imaju određenu funkciju. Takođe su promišljali o tome na koji način koncipiramo drugog i kakvo je njegovo značenje u psihološkom, kulturološkom i društvenom
kontekstu. Ovo istraživanje je na vizuelnom planu rezultiralo i stalnim poigravanjem sa svetlom, sa onim što se može ili ne može videti i saznati o drugom, odnosno o svim onim rubnim mestima našeg ličnog i zajedničkog iskustva.
Predstava je nastala u ko-produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, čiji je osnovni cilj negovanje i podsticanje projekata i umetnika u oblasti savremenog plesa, uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program Kreativna Evropa, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Bitef teatra, Magacina u Kraljevića Marka 4 i Doma kulture
Studentski grad.
U fokusu ranijih radova autorke projekta bio je odnos prostora i vremena u koreografiji, predstavljen kroz kretanje, pripovedanje, položaj tela i meditaciju. Nakon bavljenja ovim konceptima, postala je zainteresovana za potencijal ljudskog tela da akumulira i pamti sadržaj koji je stekao spontano. Scrape traga za telesnim sadržajem koji je usvojen pod uticajem situacija i okolnosti u kojima se našao subjekat.
Autori predstave su bili podstaknuti da promišljaju o tome šta znači prekinuti kontinuirano kretanje i koliko je moguće biti subverzivan u odnosu na stalni pritisak ka progresu i razvoju.
U procesu nastanka predstave korišćeni su principi analize plesnog dela Marka Pejovića, koje je izložio u svojoj knjizi Četiri diskurzivne tačke plesne prakse. Projekat se oslanja na praksu stvaranja plesnog izraza kroz lične izbore i odluke plesača, ispitivanje pozicije u širem društvenom kontekstu, kao i odražavanje interesovanja i vrednosti u odnosu na kontekst u kojem žive i rade umetnici okupljeni na ovom projektu.
