icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

nešto drugačije

Premijera predstave "Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti"

Podeli:

U predstavi "Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti" istaknuta pozorišna stvarateljka Sanja Mitrović i renomirani glumac Vladimir Aleksić bave se skorašnjim istorijom Socijalističke Federativne Repulbike Jugoslavije, zemlje koja danas postoji samo u mašti i sećanju.
foto: Promo
foto: Promo
Ipak, fundamentalna ideja SFRJ, multietničke, multireligiozne, socijalističke države, je i dalje relevantna za današnje evropske sukobe. To ubeđenje spaja ovo dvoje izvođača, i prijatelja iz detinjstva, koji su oboje emigrirali 2001. godine. Dok Sanja i dalje živi i radi u Zapadnoj Evropi, Vladimir se vratio u Srbiju gde nastavlja da gradi svoj život.

Njihova istraga odvija se kroz dijalog između filma i pozorišta. Izvođači primenjuju niz strategija—od zvučnog komentara i simultane sinhronizacije do fizičkih rekonstrukcija i fikitivnih postavki—ne bi li isprepleli tokove svojih života sa istorijom jugoslovenskih teritorija, i otvorili mnoštvo naizgled nepovezanih tema: socijalističku prošlost, anitfašističku borbu, državu blagostanja, osećaj zajedništva, nacionalističke ratove, post-socijalističku transformaciju, neoliberalni revizionizam, deindustrijalizaciju, i pustošenje njihovog rodnog grada koji je nekada bio ekonomski gigant.

Ostavljajući za sobom nasleđe slika koje su oblikovale stavove i precepcije čitavih naroda, film je uspeo da izrazi XX vek uspešnije od bilo kog drugog medija. Tokom istorije jugoslovenska kinematografija, nekada važna i popularna umetnička forma, iznosila je na videlo kontradikcije socijalističkog društva, od spektakularnih partizanskih epova do priča sa margina. Kao što Jugoslavija nije bila monolitna totalitarna država, tako su i njeni filmovi odražavali mnoštvo glasova i političkih i kulturnih pozicija koje su postojale u društvu.

Jugoslovenska kinematografija, i njeni studiji i produkcijske kompanije, prestali su da postoje sa usponom nacionalizma, korupcije i, konsekeventno, uništavanjem socijalističkog nasleđa. Čak je i Avala Film, jedan od prvih i najvažnijih filmskih studija, nekada čuven po svojim nagrađivanim naslovima i međunarodnim koprodukcijama, nedavno prodat, uz prava na čitav katalog, nekom misterioznom taksisti, pod sumnjivm okolnostima i samo za deo prave vrednosti. Sudbina nekada veličanstvene fabrike pokretnih slika, vizija i snova tako se pokazala sličnom sudbinama drugih, manje glamuroznih preduzeća koja su takođe nestala u vihoru tranzicije.

Šta je izgubljeno u periodu tranzicije i kako se ovo dvoje izvođača nose sa osećajem gubitka? Kako su socijalističke porodice propale zajedno sa socijalističkim preduzećima i na koji način je to uticalo na Sanju i Vladimira? U predstavi "Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti" razmatra se odrastanje samih izvođača i njihova sadašnja situacija, vrednost njihovih života i rada, i teret izbora koje su pravili, kako ličnih tako i profesionalnih. U današnjem društvu možemo li se i dalje držati vrednosti nasleđenih od zemlje koja je nestala? Da li se mi, kao zajednica, udružujemo samo da bismo žalili i protestovali? Ili je moguće da se ostane veran idealima u koje smo jednom verovali i da se radi na njihovoj realizaciji?

Predstava "Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti" suočava otelotvorena lična sećanja izvođača i prizore iz nacionalne kinematografije kako bi istražila šta ostaje od solidarnosti i društvene pravde u vremenu materijalističkog individualizma.

Premijera će biti održana u Bitef Teatru, 27. maja 2016.

Ostala izvođenja:

28., 30–31. maj 2016. BITEF Teatar, Beograd (SR)
22–23. avgust 2016. Theaterspektakel, Zürich (CH)
7–8. oktobar 2016. Beursschouwburg, Brussels (BE)
12. oktobar 2016. Cultuurcentrum, Hasselt (BE)
13. oktobar 2016. NONA Kunstencentrum, Mechelen (BE)
3–17. februar 2017. Reims Scènes d’Europe Festival, Comédie de Reims (FR)

Koncept i izvođenje: Sanja Mitrović i Vladimir Aleksić
Režija: Sanja Mitrović u saradnji sa Vladimirom Aleksićem
Dramaturgija: Olga Dimitrijević, Jorge Palinhos
Dizajn scene i kostima: Frédérick Denis
Dizajn svetla: Giacomo Gorini
Kompozitor / dizajner zvuka: Vladimir Pejaković
Tehničar svetla: Dragan Đurković
Tehničar zvuka: Miroljub Vladić
Video montažer: Nikola Vrzić
Konsultanti: Cis Bierinickx, Aleksandar Janković
Producenti: Jelena Knežević, Tamara Pović
Produkcija i menadžment turneje: Liesbeth Stas

Produkcija: Sanja Mitrović/Stand Up Tall Productions (Amsterdam) i BITEF Teatar (Beograd)
U koprodukciji sa: Beursschouwburg (Brussels)
Partneri: Pianofabriek (Brussels), Centar Film (Beograd), Jugoslovenska Kinoteka (Beograd), Filmski Centar Srbije (Beograd)
Uz podršku: Flemish Community, Flemish Community Commission, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Beograda