Iako je svima dobro poznata priča o dami s kamelijama – prozna, dramska, operska, filmska, baletska – malo ko zna da je na pariskom groblju Monmartr sahranjena stvarna dama s kamelijama, Alfonsina Plesi. Sam Dima o tome kaže:
- Osoba koja mi je bila model za junakinju Dame s kamelijama zvala se Alfonsina Plesi. Svoje ime je promenila u zvučnije i uzvišenije – Marija Diplesi. Bila je visoka, veoma vitka, crne kose, rumenog i belog lica. Glava joj je bila mala, oči poput Japanke, krupne, kao od emajla, ali žive i fine; imala je usne crvene kao trešnje i najlepše zube na svetu. Godine 1844, kada sam je prvi put video, bila je na vrhuncu svoje raskoši i lepote. Umrla je 1847, od grudobolje, u svojoj dvadeset trećoj godini.
Bila je jedna od poslednjih, malobrojnih kurtizana plemenitog karaktera. Bez sumnje je zbog toga umrla tako mlada. Nije joj manjkalo ni duha, ni požrtvovanosti. Kraj je dočekala u siromaštvu, u raskošnom stanu koji su preplavili njeni poverioci. Elegancija joj je bila urođena, oblačila se s ukusom, koračala graciozno, kao da je plemkinja. Neki su je smatrali svetskom ženom. I danas bi se tako prevarili. Ona je bila devojka sa sela. Teofil Gotje joj je posvetio nekoliko redaka posmrtnog govora, u kojima se videlo kako iščezava ta ljupka duša koja je, poput još nekoliko drugih, greh ljubavi učinila besmrtnim.
Marija Diplesi nije proživela sve avanture koje sam dodelio Margeriti Gotje, mada su one bile sve što je želela. Ako nije ništa žrtvovala Armanu, razlog je što on to nije hteo. Na njenu veliku žalost, stigla je da odigra samo prvi i drugi čin komada. Uvek bi ih započinjala iznova, kao što Penelopa započinje svoje tkanje, samo je ona danju parala ono što bi noću započela. Niko je nije za života nazvao Dama s kamelijama. Nadimak koji sam nadenuo Margeriti plod je moje mašte. Ipak, on se kao rikošetom vratio Mariji Diplesi godinu dana posle smrti, kada je roman objavljen. Ako na groblju Monmartr pitate za grob Dame s kamelijama, čuvar će vas odvesti do malog četvrtastog spomenika, na kome je ispod imena Alfonsine Plesi za beli mermer pričvršćen venac veštačkih belih kamelija. Taj nadgrobni spomenik sada ima svoju legendu.
