Sarađivala je sa Gregom Osbijem i Esperancom Spolding, učestvovala na albumu Teri Lin Kerington koji je ovenčan Gremijem, pa i zasvirala sa najvećim uzorom Vejnom Šorterom. Konačno je prošle godine stiglo i najprestižnije priznanje – Boy Edgar Prize, za holandskog džez muzičara godine. U okviru 32. Beogradskog džez festivala, Tineke Postma nastupiće sa svojim kvartetom, 26. oktobra od 23 časa u sali Amerikana Doma omladine Beograda.
S obzirom na to da ste počeli da svirate saksofon sa 11 godina, kakve su bile Vaše prve impresije o džezu u periodu kada ste ga odabrali kao svoj muzički izraz?
- Počela sam da sviram i slušam džez zahvaljujući svojim roditeljima koji su imali dosta džez ploča u našem domu. Moj otac je često kupovao ploče Majlsa Dejvisa i Herbija Henkoka, tako da su moje impresije o džezu nastale u porodičnom okruženju. Džez mi je bio izuzetno atraktivan jer je muzika ovih izvođača melodična. Uvek me je privlačilo melodično sviranje, tako da sam sa flaute ubrzo prešla na saksofon. Bilo mi je nekako prirodno da zavolim zvuk džeza, koji je uskoro i postao moje žanrovsko opredeljenje.
Kako biste opisali muziku koju stvarate budući da Vaša interesovanja idu u pravcu improvizovane i eksperimentalne muzike?
- Mislim da je dobra stvar to što se krećem ka nekoj vrsti improvizovane i eksperimentalne muzike. Sa druge strane, koreni su mi u bi-bap muzici i kul džezu, tako da su svi izvođači koje sam nekada slušala i dalje prisutni u mojoj muzici, pa čak i kada improvizujem. Improvizaciju više vidim kao drugačiji pristup postojećoj muzici jer volim da osetim te momente i da se nađem u njima dok sam na bini i kad kreiram muziku zajedno sa svojim muzičarima. Zajedničkim snagama tako pokušavamo da ispričamo priču, a ona opet može otići u bezbrojno mnogo pravaca. Opisala bih svoju muziku kao slobodnu, improvizacijsku, jer je to moj pristup i to može biti standard i u gruvu i u džezu ili bilo kojoj drugoj vrsti muzike. Volim muziku sa lirikom, muziku koja ima emociju, volim da ostavim trag na ljude svojom muzikom i ne želim da moja muzika bude neka komplikovana žanrovska formula koju jedino muzičari mogu da razumeju. Želim da doprem do šire publike i stoga pokušavam da moja muzika bude lirska i emotivna.
Prethodne godine ste osvojili prestižnu muzičku nagradu za najboljeg džez umetnika godine u Holandiji, koliko Vam to priznanje znači?
- Divno je dobiti tako veliko priznanje i inspirativno je znati da je staza kojom se krećem podržana od ljudi koji vole to što radim. To je velika motivacija i inspiracija da nastavim ono što volim da radim. Vidim to sa jedne strane kao obavezu i dužnost da nastavim da se razvijam u muzičkom smislu i da pišem i istražujem novu muziku i drugačije stilove, a i da nastavljam da sama sebi postavljam nove izazove, tako što ću se zapitati gde ću i sa kim formirati muzičke grupe.
Vaš poslednji album „Sonic Halo“ objavili ste 2014. godine zajedno sa Gregom Ozbijem. Možete li nam reći nešto više o toj saradnji i albumu?
- Kada sam živela u Njujorku studirala sam i svirala sa Gregom Ozbijem. Postao mi je mentor i inspirisao me je da sviram više originalnih i ličnih pesama i učio me da ne pokušavam da kopiram nekoga, nego da istražim šta je moj lični stil i to je bilo super iskustvo. Dok sam studirala sa njim i dok smo zajedno svirali došli smo na ideju da formiramo grupu u kojoj ćemo oboje komponovati. Tako je i nastao ko-liderski projekat u kom pažljivo biramo koji muzičari treba da budu deo Sonic Halo-a. To je novina za mene, budući da sam navikla sama da vodim bend ili da budem gostujući solista. Mogla bih reći da je ovo sjajno iskustvo koje mi je donelo mnogo saznanja o Gregovim muzičkim i producentskim iskustvima, kao i znanjima koja je stekao kao direktor izdavačke kuće i menadžer. Sa umetničkog aspekta ova saradnja je fenomenalna stvar jer grupa i dalje postoji i stvara. Jako sam ponosna na ovu ploču jer prikazuje novi podvig u mom sviranju i mojoj stvaralačkoj kompoziciji. Publika ga je odlično prihvatila i već smo imali prilike da se predstavimo na nekoliko nastupa, kao i velikoj holandskoj turneji prošle godine. Ovo je divan projekat i nadam se da će naša saradnja još dugo potrajati.
Pored toga što ste koncertni izvođač, u periodu od 2005-2010. godine ste predavali na Amsterdamskom konzervatorijumu. Šta nam možete reći o tom iskustvu?
- Divno je biti predavač na nekoliko konzervatorija jer vas podstakne da promislite o svojim konceptima, načinima na koje učite, a sa druge strane vam i omogućava da ispratite šta nove generacije slušaju i misle o svemu tome, o čemu razmišljaju i kako kreiraju muziku. Trenutno ne predajem u Amsterdamu, ali sam predavač u Roterdamu, gde predajem teoriju kompozicije i improvizacije. Zbog ovog posla sam uvek prinuđena da se razvijam i da osmišljavam nove strategije i načine objašnjavanja stvari. Dosta može da se nauči od studenata, jer oni donose novi pristup svetu, imaju drugačije poglede i to me uvek može naučiti nečemu novom. Izuzetno volim da predajem i volela bih da to još dugo i radim.
Objavili ste 6 albuma i osvojili mnogobrojne nagrade, sarađivali i stvarali sa eminentnim džez umetnicima i svirali širom sveta. Šta biste izdvojili kao najveće postignuće u Vašoj karijeri za sada?
- Zahvalna sam na toliko toga što mi se desilo i za čim sam spontano krenula, a što se kasnije isplatilo i pokazalo kao dobra stvar za moju muziku. Najviše sam ponosna na to što se uvek razvijam i pokušavam da se adaptiram na okruženje ili situaciju koja mi na neki način predstavlja izazov i mislim da je to jedna od najbitnijih lekcija za mene kao džez stvaraoca. Nekako ne bih želela da ostanem u jednom mestu, da se ulenjim i da ne radim na svom individualnom napretku, ne želim da postanem takav muzičar. Muzika je magična i u njoj ima toliko stvari koje čekaju da budu otkrivene ili istražene. Kada sam bila mlađa uvek sam išla da slušam ljude kojima se divim i koji su mi idoli, pa i dan danas tako funkcionišem. Tokom 2012. godine sam imala priliku da sviram sa Vejnom Šorterom u Njujorku i za tih nekoliko sati sam dobila celokupnu lekciju o životu i muzici od njega i to mi je bilo fenomenalno iskustvo, jer mi je on, kao i ostatku sveta, u mladosti bio vodeća inspiracija. Naći se u blizini jednog takvog genija je veoma inspirativno. Moj kvartet slavi deceniju postojanja ove godine i jako sam ponosna i na to što smo toliko dugo uspeli da ostanemo zajedno i da razvijemo neki jedinstven zvuk. Na početku je to više tradicionalno zvučalo pa smo se vremenom kretali ka više slobodnom i improvizovanovom stilu. Tu je najbitnije međusobno poverenje među članovima grupe da se krenemo u bilo kom pravcu, bez da potrošimo previše reči na to.
U Vašoj oficijalnoj biografiji stoji rečenica da odlučnost ili posvećenost najbolje opisuje Vaš muzički stav. Kažite nam zbog čega je to tako?
- Mislim da sam već u prethodnim pitanjima dala neku vrstu odgovora na ovo pitanje i smatram da je bitno kretati se napred i biti fokusiran na to kako ja želim da zvučim. Najviše sam odlučna u tome da želim da zvučim kao istinska ja i da ne postanem nečija kopija. Konstantno istraživanje toga ko sam ja i kako želim da zvučim su pitanja koja su mi izuzetno značajna. Neophodno je da budeš odlučan u ovakvoj profesiji jer je u suprotnom teško da opstaneš na sceni. Mislim da mnogo mojih kolega muzičara poseduje ovu osobinu i ona je bitan deo muzičke profesije.
Šta ste imali prilike da saznate o Beogradu i Srbiji? Da li znate neke džez izvođače sa tog područja?
- Ne poznajem mnogo muzičara iz vaše prelepe zemlje, ali sam čula za Beogradski džez festival i jako sam počastvovana što sam pozvana da nastupim ove godine. Jako se radujem ovom nastupu jer sam od svojih kolega čula sve najlepše o festivalu, a i radujem se jer ću po prvi put doći u Srbiju.
Ovogodišnji slogan 32. Beogradskog džez festivala je "Planeta Džez". Da li smatrate da je danas džez univerzalni jezik u svetu ili da postoje razlike? Kako Vi vidite i osećate džez u 21. veku?
- Definitivno se slažem sa tim da je džez univerzalni jezik. Kada sam 2012. godine nastupala sa Šorterom, predstavili smo se u Generalnoj skupštini UN-a, gde se sve svetske zemlje susretnu svakoga dana. Ban Ki-mun nas je predstavio odmah posle našeg performansa i rekao je da svetski lideri mogu dosta da nauče od džez muzičara jer oni predstavljaju mnoge vrednosti prisutne u dijalogu ljudi kao što je recimo slušanje drugog. Zajedničkim snagama ljudi moraju ispričati neku priču jer nije bitno ko smo i odakle dolazimo ili to kakvog smo religijskog opredeljenja - na bini se susretnemo i pričamo međusobno na muzički način i to je jedino što je bitno. Kada date drugome prostor da pokaže sopstvene emocije i ispriča svoju priču desi se nešto božanstveno. I dok je to govorio ohrabrio me je da još više verujem u misiju onoga što radim. Stoga smatram džez univerzalnim i bez nekih velikih razlika, ali svačiji pristup se razlikuje zar ne? Svako ima jednistveni zvuk i to je ono što čini džez prelepim.
Džez u 21. veku posmatram kroz globalizaciju. Njujork više nije jedino ili najbolje mesto za džez stvaraoce zbog novih mogućnosti putovanja, interneta i same te svetske povezanosti. To je uticalo i na džez muziku širom sveta i mislim da se divne stvari dešavaju. Ćini mi se da je na neki način džez danas na višem nivou, posebno kada posmatram svoje studente i vidim jako mlade ljude koji sviraju džez i već su u kontaktu sa svojom ličnošću. Džez je muzika koja stalno evoluira. Ne bi trebalo danas toliko da se fokusiramo na prošlost već da je sagledamo i inkorporiramo naše stilove i načine razmišljanja u džez muziku, što se i dešava širom sveta.
Kako ćete se sa svojim kvartetom predstaviti publici Beogradskog džez festivala?
- Predstavićemo muziku mojih gradova. Biće tu pesama sa mojih albuma, nešto što sam radila sa Gregom Ozbijem i sa mojim kvartetom. Predstavićemo varijacije različitih uticaja - od klasične muzike do modernog džeza.
