Damir Šehanović nedavno je u Beogradu promovisao knjigu Biti celebrity koju čini osam priča o najeminentnijim muzičkim imenima EX YU estradnog prostora koji su, između ostalih, bili gosti serijala Damar rađenog u periodu 2002. – 2010. godine za TV stanice Open Broadcast Network (OBN), Pink BiH i BHT. Tekstovi su bazirani na autorovim privatnim i poslovnim iskustvima sa akterima priča, anegdotama sa snimanja te fragmentima intervjua datim za emisiju Damar. Posebno je zanimljivo što se Šehanović, kroz svoje priče, referirao i na strategije i tehnike PR-a kojima su se ove zvijezde služile u svom nastajanju i radu, a što je bila i tema autorovog magistarskog rada odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Tuzli 2012. godine. (Strategije i tehnike celebrity odnosa sa javnostima u ex jugoslovenskom kulturološkom okruženju). Za Story govori o domaćim i stranim zvezdama, načinu na koji se postaje i ostaje poznat i najboljim strategijama za odnose sa javnošću slavnih ličnosti.
Šta danas znači biti celebrity?
- Po nekoj najprostijoj definiciji, celebrity su svi oni ljudi koji svojim životom i radom izazivaju pažnju šire javnosti. Današnji celebrity su nešto potpuno drugačije od onoga što su bili pre 50, 40 ili 30 pa i 20 godina. Danas su celebrity obično ljudi koji su spremni na ogoljavanje sopstvenih života pred kamerama i foto aparatima i da zarad malo medijske slave ruše sve kriterijume normalnog i zdravog života. Nažalost, mediji im u tome svesrdno pomažu zbog rejtinga gledanosti, prodaje novina ili lajkova na web portalima. Postoji i onaj mali procenat celebritija koji taj status zaslužuju samo i isključivo zbog rezultata svog rada. Kris Rojek koji je među prvima pisao o celebritijima podelio ih je na one koji su nasledili status celebritija, one koji su taj status samostalno stekli, one kojima je pripisan, kao i celetoide i celeaktore. Ovi posljedni su mi dragi jer su to izmišljeni celeb likovi poput Supermana, Betmana ... dok se gnušam celetoida - onih koji svoj status stiču samo i isključivo skandalima, ogoljavanjem intime u reality show programima i sl.
Koliko se značenje tog pojma razlikuje u svetu i kod nas u regionu?
- Razlika je pre svega u novcu koji se vrti u tom biznisu. Svedoci smo kako je porodica Kardašijan na osnovu ničega postala popularna i koliko novca zarađuju na osnovu toga. U regionu su to neki pokušali prepisati ali su brzo sagoreli jer iza toga ne postoji velika mašinerija i novac, kako to obično ide u svetu.
Kako se postaje poznat?
- Na razne načine. Danas su u regionu, ali i globalno, političari među najvećim celebritijima. Nažalost, serijske ubice dobijaju znatno veću minutažu u emisijama i prostor u novinama i na webu nego neki naučnici ili uspešni sportisti i muzičari koji su u svoje karijere i uspehe uložili mnogo truda, vremena, pa i novca. Retki su celebritiji poput vašeg Noleta koji je globalnu popularnost stekao velikim radom i odricanjem. Voleo bih da takvi ljudi budu model mladima, a ne zvezde realitija koje propagiraju nerad, glupost i primitivizam.
Koliko su se strategije PR-a poznatih promenile u poslednjoj deceniji?
- PR industrija na našim prostorima zvanično postoji tek nešto više od dvadesetak godina, ali nema sumnje da su neke strategije i tehnike i ranije postojale samo nisu bile definisane kao takve. Brena je tu najbolji primer: na koji je način gradila karijeru, kako je koristila medije i kako je tada najjačim medijem, filmom, osvojila publiku u celom regionu, pa i šire. Danas su strategije potpuno drugačije iako to neki ljudi neće priznati. Vidljivost jeste jedan od najbitnijih elemenata PR-a, ali kvalitet i kontinuitet rada, te identitet i imidž su mnogo bitniji. Oni koji svoje karijere grade na tim strategijama i tehnikama, a ima ih dosta u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, mogu očekivati dugoročniji uspeh. Stalno pojavljivanje, uglavnom bez razloga, neće doneti ni neku karijeru, a ni novac.
Kako ste se zainteresovali baš za ovu temu?
- Početkom 90-tih sam ušao u svet novinarstva i želja mi je bila da napravim emisije koje će se baviti istinskim zvezdama i njihovim karijerama. Kako sam iz Tuzle, u potragu za velikim zvezdama sam najprije krenuo u Zagreb i Beograd. Uz Sarajevo, tu su i nastajale moje najbolje emisije iz serijala DAMAR koji je tretirao najveće zvezde sa prostora ex-YU. Susrećući se i radeći sa najznačajnijim imenima ex-YU estrade sinula mi je ideja da bi to mogao obraditi sa akademskog stanovišta, pa sam Strategije i tehnike celebrity PR-a odabrao kao svoju magistarsku tezu koju sam uspješno odbranio pre četiri godine. U targetu istarživanja su bili i neki od aktera iz moje knjige ali i mnoge druge zvezde poput Severine, Nine Badrić, Saše Lošića, Moamera Kasumovića, Zane Marjanović...
Ko je od poznatih ostavio najbolji utisak na vas?
- Svako je imao neku svoju osobnost, tim pre što sam te ljude doživljavao vrlo profesionalno - nikako kao bliske prijatelje. Neke moje kolege često potenciraju velika prijateljstva sa zvezdama, ali ja mislim da se tu prvenstveno radi o obostranom intersu. Da, prepoznaju se neki ljudi, pa se tu stvori i nešto više od pukog snimanja emsije i novinarskog intervjua, ali oni su za mene prvenstvo bili ljudi sa karijerama koje sam želeo da predstavim u najboljem svetlu. Najviše sam cenio Arsena Dedića zbog njegove osobnosti, fenomenalne karizme i talenta koji će retko ko ponoviti na ovim prostorima. Brena me je oduševila svojim profesionalizmom, Bajaga pristojnošću, Halid Bešlić prirodnošću...
Čiju biste strategiju javnih nastupa pohvalili?
- Lepe Brene, pre svih. Ona je pre 30 godina radila na način kako to danas rade neke svetske zvezde. Snimala je filmove, velike show programe na televiziji, držala koncerte na stadionima na koje je dolazila helikopterima. Na dobrom tragu tome je Severina koja je uz film radila i neke pozorišne predstave, performanse na svojim koncertima ... One su primeri pravog show biznisa kakav se radi na globalnom nivou, tim pre što se prilagođavaju vremenu u kojem sada žive i rade, pa su jako aktivne i na društvenim mrežama čime regrutuju i novu generaciju publike. Njihov jedini hendikep je jezik na kojem pevaju zbog čega su osuđene na puno manji prostor i znatno manje publike. Goran Bregović je takođe veliki maher PR-a i među prvima je shvatio da je publika medijska životinja i da je treba time hraniti.
Po čemu se razlikuju nove od starih zvezda?
- Novo je vreme, novi uslovi rada, pa se to ne može tek tako olako porediti. Pre ste mogli da izdate album, gostujete u nekom nedeljnom popodnevu i za vas bi istog momenta znalo preko 20 miliona ljudi. Danas je medijska situacija potpuno drugačija, što u znatnoj meri diktira rad, karijere i ponašanje novih, ali i starih zvijezda. Oni koji se nisu prilagođavali trendovima i koji nisu radili na sebi jednostavno su sagoreli. Josipa Lisac bila je ispred vremena, zato i danas postoji i sija kao istinska zvezda. Neke od novih zvezda poput Aleksandre Radović, Željka Joksimovića, Jelene Tomašević, Frajli... baštine strategije kojima su se služile neke njihove starije kolege i baziraju svoj rad prvenstveno na kvalitetu interpretacije i pesme, pa zbog toga i jesu na pozicijama na kojima se nalaze.
Vaša knjiga namenjena je celom regionu, gde se može nabaviti u Srbiji?
- Knjiga Biti Celebrity izašla je u celom regionu, tačnije u BiH, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Čitaoci je mogu pronaći u svim bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji, ali i na beogradskom Sajmu knjiga. U toku su promocije po regionu, pa svi oni koji dođu svoj primerak mogu nabaviti na promociji ili putem web portala suizdavača Evrobook-a.
