Predstava “Mala mađarska pornografija” Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz govori upravo o tome kako svaki potez naših predaka ali i ono što mi radimo danas ima dalekosežnije posedice od pukog trenutka u vremenu...
Ovo je jedna od retkih, tihih predstava, koja odzvanjaju, na melanoličan, na momente duhovit način. Filozofski promišljena režija Nikite Milivojevića, duboka uronjenost u tugu i bol glavnog junaka, opijajuća
maštovitost u pričanju priče o ocu koji je izdao sina, publiku
raskopčavaju na način na koji se do sada nije desio u Ujvidkei
Szinhazu.
“Mala mađarska pornografija” gostuje 22. maja u Beogradu, u
Narodnom pozorištu, od 20.30 sati. Glavnu ulogu – pisca Petera
Esterhazija - igra glumac Zoltan Širmer. Uoči izlaska pred beogradsku
publiku govori o svom junaku, sasvim realnom čoveku, donedavno
našem savremeniku koji je kao retko ko bio toliko hrabar da svoj život,
zarad pravde i istine, izvrne kao rukavicu…
Koja ti je bila prva asocijacija na "Malu mađarsku pornografiju"?
Znao sam od ranije naslov romana pa mi prva asocijacija nije bila ono
na šta bi se na prvi pogled moglo pomisliti - “nešto za odrasle”. Znao
sam da je u pitanju Esterhazi, i zato mi je asocijacija odmah bila u
kontekstu društvene pornografije, pornografskog društva u kojem
živimo.
Kakav ti je Esterhazi kao junak?
Esterhazi je pre svega najveći junak samom sebi, mislim da je bilo
potrebno zaista mnogo, mnogo ljudske hrabrosti i petlje da bi se
napisalo “Ispravljeno izdanje”, da bi neko tako iskreno progovorio o
svojoj prorodici, bukvalno svoj život izvrnuo kao rukavicu i otkrio mnoge
– nimalo prijatne - detalje javnosti, detalje o ocu, sramu, tuzi,
potištenosti zbog surove istine koju je otkrio.
Kako te je ovaj roman i rad na predstavi pretresao kao čoveka
privatno?
Roman nije baš uticao na mene, mislim, svi znamo da su mnogi u to
vreme u Mađarskoj bili špijuni. Ja lično nemam baš puno iskustva sa tim
svetom i vremenom. Ne znam kako bih se ja osećao da se meni nešto
slično dogodi, kako bih reagovao, sigurno mi ne bi bilo prijatno i ne bih
voleo da se nešto tako meni desilo. Esterhazija je to dodatno potreslo
jer je obožavao oca, imao specifično blizak odnos, napisao celu
“Harmoniu Celestis” o ocu i o porodici a onda su svi saznali da je sve to
bila zabluda i laž, uključujući I njega.
Da li glumac nekada kroz predstavu može da reši neke svoje zablude o
svetu i sebi?
Ono što mi je jasno i mogu razrešiti u životu, ja mislim da sam razrešio
... A ono što ne znam - to i ne mogu... Ima nažalost I onih dilema kojih
sam svestan a koje nisam u mogućnosti da rešim. Ponekad kada radim
predstavu nađem neko rešenje i za moj privatni život, probni proces
nekada može da promeni čoveka, mišljenje o nečemu, najviše se to
otkrije u komunikaciji sa drugim ljudima, u dodiru sa drugim
mišljenjima, u razmeni ideja i razmišljanja, kada analiziramo neke
tekstove radimo I ono što privatno često nemamo vremena – za analizu
svojih postupaka, presabiranje, prebrojavanje unutar sebe samog. Mi
često na dnevnom nivou baratamo samo krajnje pukim činjenicama,
gotovim rešenjima jer nemamo vremena za dublje propitivanje,
analizu… S druge strane, nakon takvih kompleksnih proba desi mi se da
se baš zamislim nad svojim životom, što opet nije dobro
Dok se gleda “Mala mađarska pornografija” čovek ima utisak da gleda
bol koja pleše, cela predstava je kao neka misao koja se pleše...
Celo Esterhazijevo “Ispravljeno izdanje” je u stvari mučenje čoveka...
Kako otkrije dosijee i polako počinje da ih čita, on počinje sve dublje da
uranja u sebe, u sav taj bol koji ne može da svari, da prebrodi, da
razume... Predstava je u nekom smislu stvarno drugačija od svega što je
na repertoaru Ujvideki Szinhaza. Ima naratora koji jednostavno iz neke
prirodnosti priča svoju priču. Nije to predstava u kojoj nam je potrebno
120 posto energije da je igramo, kako što je to potrebno u nekim
drugim našim predstavama. Energiju u ovoj predstavi koristimo na
potpuno drugačiji način, ili je možda tačnije reći da u ovoj predstavi
koristimo drugačiju vrstu energije.
Prvi put ste i ti, i ceo ansambl radili sa Nikitom Milivojevićem. Šta ste
naučili od njega?
Dobar čovek, dobar reditelj, jako precizan. Predstavu je napravio kao
neku ariju. Svaki ton je na svome mestu i nama je to pomoglo da
nemamo priliku da negde falširamo. Nikita jako voli da analizira tekst,
svaka rečenica i svako slovo su bitni... Ja mislim da je analiza teksta sa
rediteljem jako bitan deo posla na radu na predstavi. Meni je to puno
pomoglo da nađem zajednički jezik sa rediteljem. Stvarno smo jako
dobro sarađivali sa njim. Baš zbog toga što nisam često dobijao velike
uloge, uloge koje određuju ritam predstave, ne znam ni svoje glumačke
domete, mogućnosti. Posle ove predstave malo bolje se osećam jer mi
je pružena prilika. Ima nade za mene
