Devet metara između automobila koji ga je dovezao i ulaza u studio gde se snima emisija "Nikad nije kasno", Bora Đorđević (64) prešao je za devet minuta. Međutim, ovog puta problem nije bila diskus-hernija niti fraktura ruke ili noge, koje su jedno vreme bile Đorđevićeva nezgodna navika na koncertima. Stvar je naprosto bila u tome što ga je svako ko se nalazio u krugu od sto metara zamolio za zajedničku fotografiju, autogram ili je hteo da mu kaže: Boro majstore, care, legendo.
Iako ovo isprva zvuči kao standardno podilaženje medijskim ličnostima, u slučaju frontmena Riblje čorbe tu nema govora o laskanju. Na pesmama ove grupe, koje su vremenom postale himna jednog vremena i nekoliko generacija, ne samo što su ljudi stasavali, upoznavali život, smejali se i plakali, već je reč o rokenrol mitu koji i danas puni koncertne prostore na svim meridijanima.
Jedina primedba koju masovna publika ima na bend jeste to što u set-listu od dva i po sata ne može da stane ni desetina numera iz njihovog opusa.
Život Bore Đorđevića, od početaka u grupi Suncokreti pa do danas, obuhvatio je verovatno sve književne i filmske žanrove koji postoje. Od oštrog buntovništva protiv sistema, koje ga je učinilo ikonom mladih Jugoslovena željnih otvaranja prema svetu, preko dva propala braka i neugodna razvoda, pa sve do tragičnog kraja njegove prve supruge.
Bora Đorđević: Veridba sa 22 godine mlađom Slovenkom
U ovoj priči nedostajalo je možda samo umerenosti. Svega drugog, ljubavi, boli i sreće, bilo je i više nego što treba. Previše je, kako to obično biva u rokenrolu, bilo i pića, pa je nakon brojnih ekscesa, a potom i čira koji je zaradio, Bora prošao kroz nimalo prijatan proces odvikavanja od alkohola. Ipak, ispostavilo se da mu je lečenje stvaralo više zdravstvenih problema nego piće.
Kao član žirija u takmičenju "Nikad nije kasno", Bora se na sopstveni račun šali i kaže kako bi opušteno mogao da bude zaštitno lice ove krilatice, jer je nakon šezdesete godine pronašao sreću u trećem braku i igrao u filmu sa holivudskim zvezdama. On zaista pokazuje da nikad ni za šta nije kasno i time što se igra smart telefonom u pauzama između tonskih proba i snimanja: šalje supruzi fotografije na Vajber da bi dobio njeno odobrenje za stajling, čuje se sa taštom kako bi se usaglasili oko toga ko će izvesti psa u šetnju, šeruje snimak svog nastupa sa štićenicom Azrom Kozličić...
U jednom momentu umire od smeha – na displeju ređaju mu se memovi Marinka Rokvića i njegovog nedavnog pesničenja na parkingu.
S: Zaista nikad nije kasno – da li je privid ili vas je treći brak, u koji ste uplovili u zrelim godinama, zaista preporodio?
Ljubljana je jedna zdrava sredina, sa ženom sam koju volim i mislim da mi je to produžilo život. Beograd ima ubitačan tempo, ali dobro, navikao sam da plivam u tome. Ponekad se uželim svega ovoga pa dođem da malo divljam, ali brzo se vratim u Sloveniju i ponovo pripitomim."
S: Kako se pripitomljavate?
Tamo živim sportski, manje telefoniram i mnogo više se krećem. Izolujem se, penjem se po okolnim brdima, šetam Laru, čistim govna iza kera, družim se sa ljudima jer Slovenci baš vole Riblju čorbu, oni su ludi za jugoslovenskim rokom i nostalgični. Evo, 21. novembra imali smo koncert u Cankarjevom domu, te ovacije ne mogu se prepričati.
Snimio sam ih da bi ljudi verovali u ovo što govorim. A i njihova scena veoma je jaka, skoro smo svirali u Koštaboni kod Kopra, s nama je bila trenutno jedna od najboljih slovenačkih grupa, zove se Mi dva, kao nas dvojica. Uživanje je bilo slušati ih. Imaju oni i Feriju, Sidartu, Zaklonišče prepeva... Družim se i sa Manjifikom."
S: Znači, ipak imate bogat društveni život...
Sa Manjifikom nedavno sam bio na dočeku slovenačke rukometne reprezentacije koja je osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu. Veselin Vujović baš se obradovao kad me je video, a bili smo i kod gradonačelnika na prijemu. Bio je sve vreme veoma duhovit, posebno se šalio na svoj račun. Kaže: Eto, Crnogorac im je trener pa igraju samo poslednjih deset minuta utakmice."
S: Ovde vas na svakom koraku zaustavljaju da se slikaju s vama, kakva je situacija u Sloveniji?
Skoro ista, samo što se pre molbe za fotografisanje ili autogram prvo pola sata izvinjavaju."
S: Fizički ste bili u prilično lošijem stanju nakon drugog, a pre trećeg braka... Sad odajete utisak deset godina mlađeg čoveka.
Da, imao sam neku diskus-herniju, ali to je prošlo. Sada sam zaljubljen, volim ženu s kojom živim pa to verovatno utiče i na moje zdravstveno stanje."
S: Supruga vam daje modne i razne druge savete, da li je slušate?
Normalno, zato mi je prijatelj Miki i napravio papuče koje mi je poklonio."
S: Ipak, papuče stoje prazne, pošto ste stalno na turneji, snimanju, u avionu...
Često imamo svirke, uskoro bi trebalo da proslavimo 40 godina rada, što obuhvata ogroman beogradski koncert, knjigu, izložbu... Sviramo svuda gde nas pozovu i imamo dosta zakazanih nastupa u Sloveniji, a čekaju nas australijska i američka turneja. Naš menadžer Bane Obradović izuzetno je vredan, radi mnogo i kvalitetno, tako da je vremena za predah vrlo malo. Mislim da smo položili ispit kad smo, mi matorci, odradili dve svirke u istom danu. To se ranije, dok smo bili mladi, podrazumevalo, ali sada... Stvarno radimo kao mladići, a pripremamo dvadeseti album."
Nastavak pročitajte na idućoj strani teksta...
