Tridesetjednogodišnji blizanci Aleksandar i Dejan Matić stigli su na svet 26. aprila 1978. godine u Drvaru kao zdravi, ali prevremeno rođeni i nejaki dečaci koje su majka Dragica i otac Zoran morali da smeste u zagrebačko porodilište u inkubatore. Iz neutvrđenih razloga, obe bebe su samo nekoliko dana po rođenju u bolnici oslepele, a taj nedostatak sudbina im je nadomestila izvanrednim muzičkim talentom, zahvaljujući kojem su već nekoliko godina među najpopularnijim pevačima u bivšoj Jugoslaviji.
U Beograd su se zajedno sa majkom domaćicom i ocem građevincem preselili kao četvorogodišnjaci, gde su kasnije završili Osnovnu i Nižu muzičku, a zatim i Srednju muzičku školu, tokom koje su se opredelili za klavir. Dejan se isprva posvetio radu u studiju, a potom je upisao i Muzičku akademiju, koju je napustio na drugoj godini studija, dok je Saša od samog starta znao da ga više od muzičke teorije privlače javna scena i nastupi koji su isprva počeli po beogradskim noćnim klubovima.
Otkako su postali poznati, spekulisalo se da braća uopšte ne govore, čak su kolale priče kako se često zbog ljubomore i zavisti koje osećaju jedan prema drugom svađaju, u šta su mnogi delom poverovali jer se zajedno nisu pojavljivali na događajima ili fotografisali za novine.
Prvi put u svojim desetogodišnjim karijerama, Saša i Dejan Matić slikali su se zajedno za magazin Story i iskreno kroz brojne anegdote objasnili kakav je, zapravo, njihov odnos.
Story: Ko je od vas dvojice stariji?
Saša: Ja sam stariji.
Dejan: Imam zanimljivu priču povodom toga. Istina je da je Saša stariji pet minuta, ali samo zato što je on meni smetao u majčinom stomaku pa sam ga izgurao (smeh).
Story: Možete li da opišete vaš odnos sa Sašom i kakav je on kao brat?
Dejan: Iskren da budem - odličan. Nemam nikakve zamerke (smeh). Nas dvojica imamo odnos pun poverenja i uvek smo tu jedan za drugog.
Story: Kakav je vaš odnos sa Dejanom?
Saša: Deki je sjajan tip, ne samo prema meni, nego i uopšte prema ljudima. Pozitivan je kao ličnost. Za nas dvojicu kažu da smo šarmantni i duhoviti. Međutim, smatram da ja ponekada glumim ozbiljnost.
Dejan: Saša, hoćeš li da izađem iz prostorije kako bi ti bilo lakše da iskreno pričaš? (smeh)
Saša: Ja to ne želim (smeh). Ponosim se svojim bratom.
Story: Da li savetujete jedan drugog u poslu, ali i u privatnom životu?
Dejan: Od početka naše karijere, funkcionišemo tako da nikada nisam novu pesmu pustio prvo Saši, kao ni on meni. Čovek sam koji ume da oseti dobru pesmu, kako svoju, tako i mojih kolega. Recimo, kada smo preslušavali numere za pretprošli Saletov album u studiju Aleksandra Radulovića Fute, odmah sam rekao da će Ruzmarin biti najveći hit. Ispostavilo se da sam bio u pravu jer se i dan-danas intenzivno sluša.
Story: Kakav je privatno odnos vas dvojice, da li se svakodnevno družite i posećujete?
Dejan: Ne viđamo se svaki dan, čak ni svaki drugi. Iako imamo želju, posao nam to ne dozvoljava. Ne pojavljujemo se zajedno ni u javnosti jer smo obojica dovoljno u estradnoj žiži pa bi to možda bilo i preterano.
Story: Koji momenat u svojim životima možete da okarakterišete kao presudan za vaš prisniji odnos?
Dejan: Rođenje Saletovih ćerkica, šestogodišnje Aleksandre i četvorogodišnje Tare, maksimalno su nas povezali. Kad god mogu, odlazim kod njih. Prvo, naravno, odvojim vreme da se vidim i igram sa devojčicama, a tek kasnije razgovaram sa Saletom.
Story: Kakav je vaš odnos s Aleksandrom i Tarom?
Dejan: Njih dve su naprosto predivne. Aleksandra je povučena, mirna i potpuno liči na Saleta, dok je mlađa Tara ista kao njen stric (smeh).
Saša: Kada nisam na putu, vreme provodim isključivo sa porodicom i dragim prijateljima. Znam da im nedostajem i zbog toga ne želim da im kvarim ritam života na koji su navikli. Volim da se prilagodim deci, osluškujem njihove želje i trudim se da im ispunim sve što zamisle.
Story: Dejane, da li vi imate devojku?
Dejan: Trenutno sam libero.
Story: Želite li da se ostvarite u ulozi roditelja, kao vaš brat Saša?
Dejan: Naravno da silno želim da postanem tata. Kod mene se u životu uvek sve dešavalo spontano, pa će tako sigurno biti i u slučaju braka. Ništa ne forsiram, ali siguran sam da ću imati više naslednika. Voleo bih da imam ceo fudbalski klub (smeh).
Story: Postoji li rivalitet među vama u privatnom i poslovnom životu?
Saša: Smatram da je svaki rivalitet zdrava konkurencija, što je dobro, a Dejan i ja se borimo za poziciju u svom poslu. Među nama se samo ponekad javljaju nesuglasice. Ako, na primer, snimim baladu, isto učini i Dejan posle samo mesec dana (smeh). Tako se uvek namesti. Recimo, pitao sam ga s kakvom pesmom ide na poslednji Axal Grand festival, a on mi je odgovorio: baladom. Kroz smeh sam ga zamolio da ipak peva neku bržu pesmu, kako ne bismo bili isti.
Dejan: Ja moram da dodam da sam veoma zahvalan Saši što je odbio pesmu Niko i neko.
Saša: I nije mi žao zbog toga. I dan-danas mi autor pesme Slavko Stefanović Slavkoni zamera što je nisam snimio. Čak se tada malo i naljutio na mene i rekao: Pa, dobro, da li ja treba da budem Marina Tucaković kako bi od mene kupio pesmu?! U suštini, nije mi se svidela čudna kompozicija reči: niko, neko, rek’o, stek’o... Nedugo posle toga svirao sam na zabavama fudbalera Dejana Stankovića i Save Miloševića, a oni su se sekli na pesmu Niko i neko. Kada su me pitali znam li da otpevam bratovljevu pesmu, a ja odgovorio negativno, bili su iznenađeni.
Story: Jeste li se u detinjstvu trudili da nadmašite jedan drugog?
Saša: Jesmo, tukao me je samo tako (smeh).
Dejan: Drugari su uvek prvo mene provocirali jer su znali da ću nasesti. Pošto smo blizanci, interesovalo ih je ko je snažniji. I uvek bih ja pobedio.
Saša: Istina je, ložili su nas u školi: Pobijte se da vidimo ko je jači i u tome je Dejan prednjačio.
Story: Ko je od vas dvojice bio bolji đak?
Saša: Dejan je uvek bio bolji i savesniji đak. Ja sam bio kampanjac i uvek sam se vodio devizom: Ako prođe, prođe. On je uveče učio za sutrašnji dan jer nije želeo da pre podne dobije keca, pa da popodne ima problem s roditeljima. Kod mene je ipak bilo drugačije...
Dejan: Bio sam domišljat. Kad profesor uđe u razred i pita: Ko će prvi da odgovara, odmah sam dizao ruku i zbog toga su mi dopuštali da kao najhrabriji biram lekciju koju želim. Podrazumeva se, uvek bih izabrao onu jednu jedinu koju bi Saša naučio i pre časa mi prepričao. A bilo je slučajeva kada prozovu: Matić. Nikada nisam ustajao prvi, dok Sale jeste i, naravno, uvek bi nagrabusio.
Story: Mešate li se jedan drugom u privatni život?
Saša: Bilo je i takvih slučajeva, ali međusobno poštujemo privatnost.
Story: Obično braća blizanci koriste svoju sličnost. Jeste li se vas dvojica ikada menjali i izlazili s jednom devojkom?
Saša: Nikada se nismo menjali.
Dejan: Kada smo počeli da se bavimo estradom, kolale su priče da menjamo jedan drugog na nastupima. I realno, postoji mogućnost da se zamenimo, međutim, ukoliko se desi da je prazna diskoteka, zbog čega bih brukao brata? Ili ukoliko bi se desilo suprotno, želim da uspeh bude pripisan meni.
Story: Saša, vi tokom poslednje dve godine radite na etno albumu o kome do sada niste govorili. Kada će on biti objavljen?
Saša: To je istina, snimao sam ga u Nemačkoj i treba da bude objavljen u maju. Na albumu će se, između ostalog, naći srpske i bosanske pesme, pa čak i dalmatinske klape. To su numere za sva vremena i svačiju dušu.
Story: Obojica ste učestvovali na Axal Grand festivalu, Dejan s pesmom Imam samo Boga za svedoka, a Saša Nije ljubav trag na hartiji. Jeste li zadovoljni plasmanom?
Dejan: Zanimljivo je da tu pesmu imam u fioci već sedam godina. Prethodne godine nisam se prijavio za festival jer sam bio na turneji po Americi, a pretprošle u Australiji. Trenutno mi je cilj da promovišem taj singl, ali i ceo aktuelni album, onako kako dolikuje. Imao sam promociju u Beogradu i bilo je fantastično. Veoma mi je drago što je numera Veštica i vila postala veliki hit, ali i ostale pesme s albuma našle su put do slušalaca.
Saša: Zadovoljan sam učešćem na Grandovom festivalu jer sam se prijavio samo zato što sam imao dobru pesmu. Ove godine bilo je napeto - svi su bili pod stresom jer su došli da budu prvi ili drugi. Ja nisam bio opterećen tim stvarima. Znao sam da imam dobru pesmu, odličan scenski nastup i to sam želeo da pokažem.
Story: Planirate li da uskoro izdate novi album?
Dejan: Imam taktiku da čim dobijem dobru pesmu, odmah ulazim u studio, bez obzira na to što promocija aktuelnog albuma još traje. Već sam počeo da prikupljam pesme sa Zlajom Timotićem i Blizancima pa radimo punom parom. Onog trenutka kada budem siguran da novi album treba da se izda, to ću i uraditi, ne pre i po svaku cenu. Autori mojih pesama imaju dobru inspiraciju pa ću, izgleda, brže izdati album.
Ksenija Konić