Gotovo da nema čoveka sa ovih prostora koji nije čuo pesmu Tri poljupca hoću ja ili gledao neku epizodu serija Bolji život, Srećni ljudi ili Porodično blago i ne zna za Snežanu Savić. Ova lepa dama ostavila je trag na našoj sceni i kao glumica, za šta se školovala, i kao pevačica, što je sticajem okolnosti postala. Iako je napunila 63 godine, ona i dalje igra u pozorištu, pa je publika može videti na sceni Zvezdara teatra i Akademije 28.
Story: Odnedavno igrate u predstavi Udaj se muški u Akademiji 28. Navikli smo da glumite dame i zavodnice, ova uloga potpuno je drugačija?
- Nisam mogla da odbijem mladu ekipu, a i sviđa mi se da provodim što više vremena u teatru. Igram zanimljivu ulogu, pomalo otkačenu i smešnu. Nije ni slična onome što je publika navikla. Ona nije dama, već jedna vrckasta, blesava tašta. Volim komediju i prija mi da radim nešto drugačije.
Story: Kako je protekao rad s mladim glumcima?
- Zanimljivo mi je što osećam njihovu mladu energiju, senzibilitet i gledam kako oni promišljaju stvarnost. Međutim, gluma je uvek ista, i sada i kad sam ja bila u njihovim godinama. Dobar glumac naprost se prepozna, nije bitno u kom vremenu. Emocije su naše osnovno sredstvo. Kamera je rendgen koji odmah pokaže i prepozna kada glumac nije dobar, kada laže.
Story: I vaša ćerka Anita pošla je vašim stopama.
- Ona nije završila glumu, treba da doktorira novinarstvo i u tome je vrlo uspešna. Međutim, uvek je gajila ljubav i naklonost ka glumi, te se njome bavi kao hobijem, u slobodno vreme.
Story: Koliko je muzika uspela da vas ukrade glumi?
- Gluma i pevanje su bliznakinje. Sa istog izvora piju vodu. To je emocija koju transponuješ kroz glas, pevanje ili ulogu. Tako je u bilo kojoj umetnosti. Moraš da preneseš emociju do onog drugog. Muzika, uloga, slika mora da ti dodirne dušu i da te uzbudi. Mi često kažemo da glumac mora da prebaci rampu ako je dobar. Može da se trudi koliko hoće, ali ako ne uspeva da dođe do publike, na kraju gluma postane obično kreveljenje.
Story: Uskoro ćete proslaviti 40 godina karijere. Kada se okrenete, šta vidite?
- Ne mogu da verujem da je toliko prošlo. Iza mene je toliko toga lepog i teškog. Čovek se uplaši kada pomisli na sve te godine koje su prošle, ali ne stajem. Jedno vreme pesma me je odvlačila od teatra. Uvek bih prihvatila ulogu da bih imala kontinuitet u profesiji, međutim, sada sa ovom zrelošću i godinama moram priznati da mi je ostala žal za teatrom. Sada bih malo mirnije da živim i nadomestim to što nisam igrala u pozorištu.
Story: Pored ove predstave, imate li planove za još neki projekat?
- Velika sam čekalica. U odnosu na one kolege koje su sposobne i vešte da produciraju, da sami nađu projekat za sebe, mi koji to nismo nalazimo se u nezavidnoj poziciji. Svaka njima čast, ali ja nemam tu vrstu snage i talenta. Verujem kako treba da čekam, a ono što mi je namenjeno doći će do mene. Glumci su uvek bili na margini. Naravno, mnoge kolege dožive veliku popularnost jer koketiraju i, koliko god oni to odbijali da priznaju, to je ipak važno. Glumcu je bitno da ga znaju i da je sveprisutan.
Story: Možemo li da očekujemo nov muzički hit u skorije vreme?
- Nisam ništa novo snimala. Tu su stare pesme koje su i dalje popularne i traju godinama. Nikad nisam planirala muzičku karijeru, ona mi se desila. Ljudi su zavoleli mene i moje pesme. To je lepa profesija koja ti obezbedi dobru egzistenciju, možeš da zaradiš, a takođe se susrećeš s publikom. Kao i u glumi, to je razmena emocija, samo što se više zarađuje. Sada čekam dobru pesmu. Ne želim da snimam bilo šta. Čini mi se da postoji kriza u stvaralaštvu u muzici. Ima novih pesama, ali na sceni vlada hiperprodukcija bez kvaliteta. Pesme traju mesec dana i nestanu, ne žive dugo.
Story: Nedavno su se ponovo emitovale kultne serije u kojima ste igrali. Mnogi glumci bunili su se zbog nepoštovanja ugovora. Kakva su vaša iskustva s tim?
- Kako-kad, nažalost. Prepušteni smo na milost i nemilost emiterima, koji ugovore poštuju ili ne. Trebalo bi da plaćaju za svako emitovanje, ali to se kod nas retko kad dešava jer se ovde umetnost ne vrednuje kako zaslužuje.
Story: Siniša Pavić pisao je za vas uloge, koje su vas kasnije proslavile. Kako je došlo do te saradnje?
- Bolji život već je počeo da se emituje kada mu je njegova žena rekla da treba da napiše ulogu za mene. Ona je moja zemljakinja iz Vlasotinca, pa je možda i to bio razlog što me simpatisala, ali tokom cele moje karijere žene su mi uvek bile naklonjene, mnogo više nego muškarci. Nakon uloge Nine Andrejević, usledile su i Malina i Rajna. Zaista sam imala sreću da igram te divne žene koje su me i proslavile. Uvek ću mu biti zahvalna na tome.
Story: Vaša lepota, reklo bi se, ne bledi. Koji je recept za odličan izgled u sedmoj deceniji?
- Godine idu i tu bitku niko nije dobio. Kozmetika je uznapredovala, kao i plastična hirurgija, ali ja nikad nisam bila pobornik toga. Danas sve žene liče jedna na drugu, kao klonovi, imaju isti oblik usana, grudi, konture... Razumem modu, ali nekada su bile moderne žene sa oblinama, dame, ženstvene, sad su to neke druge sa ogromnim prsima, predimenzionirane. To je trenutak i nadam se da će proći. Ni ranije nisam volela tešku šminku, a u ovim godinama još manje. Trudim se da izgledam što prirodnije.
