Prijatelji i saradnici Suzana Mančić (60) i Frano Lasić (62) pre tačno trideset godina zajedno su krasili naslovnu stranicu tada popularnog ženskog magazina Praktična žena, nakon čega su usledile spekulacije da li su u ljubavnom ili samo prijateljskom odnosu. Danas, nakon tri decenije, kada je njihovo prijateljstvo preživelo sva iskušenja, zajedno učestvuju u snimanju serije Selo gori a baba se češlja. Dok Frano uživa u skladnom braku sa Milenom, Suzana otkriva da njena veza na daljinu savršeno funkcioniše više od petnaest godina. U intervjuu za Story otkrili su kako su se provodili na snimanju, da li pate za starim dobrim vremenima, ali i koji su im planovi za narednu godinu.
Story: Uskoro počinju sa emitovanjem nove epizode serije Selo gori a baba se češlja u kojima zajedno igrate. Po kojim anegdotama ćete pamtiti snimanje?
Frano: Sve je proteklo u sjajnoj atmosferi i naravno da je važno kada u ekipi postoji dobra energija. Sa Suzanom se poznajem već godinama i zaista je prijatno s njom raditi. Ona je pravi profesionalac i osoba koja uvek zrači pozitivnom energijom. Od kada je znam, uvek ima osmeh na licu i pršti od energije, a to celoj ekipi daje dobru vibraciju i podsticaj da s radošću bude na snimaju.
Suzana: Poslednji serijal Selo gori a baba se češlja nije prošao u uobičajeno vedroj atmosferi. Prvo smo se oprostili od velikana srpskog i jugoslovenskog filma Bate Živojinovića i Dragana Nikolića, a onda je, kao grom iz vedra neba, usledio Mandin prerani odlazak. Cela ekipa bila je utučena, ali moralo je da se radi.U takvoj situaciji uvođenjem novog lika, gospodina Franića, kako smo ga u šali zvali, predstavljalo je pravo osveženje.
Story: Kako ste došli na ideju da zajedno uradite set fotografija?
Frano: U jednoj pauzi ne setu pitao sam Suzanu da li se seća kada smo davnih godina snimali zajedničku naslovnicu za Praktičnu ženu i ona je uspela da je pronađe.
Suzana: Eh, da znate samo koliko dokumentarnih fotografija imamo sa seta, ja se nisam odvajala od selfi-motke, ali jednog dana profesionalci su uzeli stvar u svoje ruke i tako su nastale ove slike. Izuzetno su dobre i bilo bi šteta da ih vaši čitaoci ne vide.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Story: Sada nakon više od tri decenije prijateljstva, možete li da nam otkrijete tajnu kako uspevate da održite takav odnos?
Frano: Tri decenije poznanstva nije mali period, a mi smo se susretali tokom svih tih godina na nekim snimanjima, raznim dodelama nagrada, muzičkim druženjima sa zajedničkim prijateljima, uz mnogo pesme i smeha, pa je tih tridesetak godina prošlo u trenu.
Suzana: Vidite kako vreme leti... Frano je tada harao sa svojim hitovima koji su aktuelni i danas, a ja... Da se ne hvalim, lepa, mlada, popularna. Stalno smo se sretali na nekakvim koncertima, dodelama nagrada i malo-pomalo počelu smo da se družimo. Imali smo i mnogo zajedničkih prijatelja, za nas je Jugoslavija bila mala.
Story: Jeste li melanholična osoba koja pate za starim dobrim vremenima ili se u svakom trenutku dobro osećate?
Frano: Nikada nisam patio za prošlim vremenima, mada moram da budem iskren i priznam kako je ono, na neki način, bilo toplije i humanije nego ovo današnje. Pritom konkretno mislim na komunikaciju među ljudima. Nije postojao mobilni telefon, mejl, nije bilo društvenih mreža i interneta. Umesto SMS poruka slali smo pisma. Komunikacija i druženje sa prijateljima bili su iskreniji i lepši, dok se danas sve svodi na SMS, Viber, mejl...
Suzana: Ne bih da zvučim melanholično, ali uvek je lepo kada se setim mladosti. Ništa lepše nego kad Frano uzme gitaru i krene pesma, društvo se razgali, počnu priče, šale... Muzika je čudo.
Story: Da li su muško–ženska prijateljstva iskrenija nego kad je reč o osobama istog pola?
Frano: Ne mislim da je tako. Kada je iskreno, svako prijateljstvo je pravo. I jedan pravi iskreni prijatelj je bogatstvo, a kamoli kada ih ima više.
Suzana: Imam prijatelje i među ženama i među muškarcima. Ja tu ne bih pravila razliku.
Story: Savetujete li jedno drugo?
Frano: Uvek je dobro razmeniti mišljenja, pa je svaki savet dobrodošao.
Suzana: Frano je jako prijatna, vedra i iskrena osoba. Lepo je vaspitan, ne mangupira se, svestan je svog izgleda, privlačan je
muškarac, ali nije ženskaroš. Lako ga je voleti i s njim biti prijatelj. Story: Kakvi su vam planovi do kraja godine?
Frano: I ove, kao i prošle godine, pripremam prednovogodišnji koncert 20. decembra u Domu omladine u Beogradu. Koncert ću izvesti sa dalmatinskom klapom Smrika. To će biti pravi vremeplov, jer ćemo osim poznatih primorskih pesama izvesti i neke stare domaće i strane hitove, koje smo nekad slušali sa LP ploča ili na Radio Luksemburgu. Po prošlogodišnjoj reakciji publike, nastup je bio baš za pamćenje. Radujem se što ću snimiti CD sa klapom, koji će biti objavljen oko Nove godine, a sa sličnim programom nastupićemo 2. aprila u Londonu u Kadogan holu, a potom i u Irskoj u Dablinu.
Suzana: Do kraja godine imam samo jednu želju: da izvučem živu glavu od snimanja moje emisije Suzanin izbor, novogodišnjih programa, korporativnih, rođendanskih i slavskih proslava... Decembar je kao stampedo.
Story: Volite li da sređujete utiske pred kraj godine i jeste li zadovoljni 2016?
Frano: Obično krajem godine podvučem crtu i pogledam na novu godinu kao skijaš na stazu za slalom. U životu u kojem sam odabrao put slobodnog umetnika, treba voziti pravi slalom da bi se preživelo i nešto postiglo imajući u vidu sve prepreke i opasnost od padova.
Suzana: Ova godina bila mi je neočekivano dobra. Kao prvo, izborila sam se sama sa sobom i vratila svoju devojačku liniju, što je za mene bila velika pobeda. Zatim, moja emisija Suzanin izbor lepo se razvija, emituju se epizode Selo gori, dobro sam se zabavila u šou-programu Tvoje lice zvuči poznato, a moje knjige Neukrotivo srce i Kao da sam sanjala, tražene su i čitaju se... Volim da radim i baš sam bila vredna.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Story: Šta želite da vam se ostvari u narednoj godini?
Frano: Najvažnije je zdravlje, ali i podrška i ljubav bližnjih, jer ako to imate, onda je sve lakše. Uvek sam verovao u upornost i viziju u životu, u neki san, a oni su besplatni. Ako iskreno verujete u njih i radite marljivo, velike su šanse da se ostvare.
Suzana: Želja mi je da završim projekat Tatina vikendica i dokažem da se sa malo novca i dobre volje može zaustaviti propadanje napuštenih i zapuštenih imanja u okolini Beograda.
Story: Frano, vi ste se oženili u Beogradu, kako ste obeležili godišnjicu u maju i koliko se vaš život promenio?
Frano: Sa mojom Milenom četiri godine sam u vezi, od toga osamnaest meseci u srećnom braku. Beskrajno sam zadovoljan što smo se sreli i pronašli jedno drugo. Uživamo u svakom našem zajedničkom trenutku. Dobio sam jedan spokoj povezan sa mnogo topline, razumevanja, zajedničkih ciljeva i nadasve uzajamnog poštovanja. To nam daje krila da se vinemo u visine zajedničkih želja i maštanja, pa je i naša godišnjica prošla u dobrom raspoloženju. Uveren sam da će tako biti i ubuduće, bez obzira na to gde ćemo je proslavljati, da li uz picu ili lepo vino, sami u stanu ili na nekom putovanju, najvažnije je da smo zajedno.
Story: U čemu volite da uživate sa suprugom? Šta vam najviše prija?
Frano: Uživamo u nama, našim razgovorima, planovima, zajedno odabranim filmovima, predstavama, koncertima, putovanjima... Sve što uz dogovor napravimo, utoliko nam je draže i čini nas srećnima.
Story: Razmišljate li o proširenju porodice?
Frano: Razmišljamo, naravno, ali to je ipak pitanje pravog trenutka, zajedničkog dogovora i prvenstveno Božje volje.
Story: Suzana, vi i Simeon proslavili ste deceniju i po ljubavi, kako uspevate da i danas, uz veliku geografsku udaljenost, ostvarite uspešnu vezu?
Suzana: Već 16 godina smo zajedno, ali u početku nisam bila baš optimista da ljubav na daljinu može tako dugo trajati. Kad tamo, iznenađenje! Ovo je moja najduža veza.
Story: Vaša ćerka Teodora prošlog leta planirala je da se uda, ali odložila je venčanje, da li će ono biti upriličeno naredne godine?
Suzana: U ljubavi definitivno nema pravila. Evo, pogledajte Franu i njegovu Milenu. Ako se dvoje nađu na istoj talasnoj dużini, ništa ne znače ni krštenica ni geografija. Koliko vidim, moja ćerka Teodora i Frank vole se i lepo slažu, a to i vreme potvrđuje.
Kada će biti svadba, znaćete, objaviću na sva zvona.
Story: Suzana, razmišljate li o trenutku kada ćete postati baka?
Suzana: Ne dolazi u obzir da postanem baka! Zvaće me nana.
