Story: Šta najčešće sanjate i za koji san priželjkujete da postane java?
- Ono što sanjam, to i ostvarim.
Story: Na koji način ste izlazili na kraj sa svim životnim iskušenjima s kojima ste se susretali?
- Sigurna sam da su me životna iskušenja učinila jačom osobom i pomogla mi da sazrim u određenim situacijama, ali i u životu uopšte. Bila sam uverena da se nikada neće desiti da pojedine novine pišu ružno o meni, ali shvatila sam da je u mom poslu to normalno i da uz nekoga ko je javna ličnost neretko idu i brojne loše stvari. Čovek vremenom navikne na sve i shvati da se ne sme nervirati, jer je sve to sastavni deo života.
Story: Kako žena treba da se ponaša da bi u ljubavi bila zadovoljna?
- Ljubav ne zna za pravila i granice, pa samim tim ne postoji ni određeni način kako bi jedna žena trebalo da se ponaša u partnerskom odnosu. Nikad nemojte da se trudite da budete ono što niste i samo se ponašajte onako kakvi ste stvarno, jer to je iskrenost. To je osobina koja se najviše ceni, jer u današnje vreme većina ljudi trudi se da ugodi drugima i da bude potpuna suprotnost od onoga što jesu. U ljubavi ili u nekoj drugoj sferi života možemo biti srećni tek onda kada smo zadovoljni sobom.
Story: Jeste li sve svoje odluke donosili vodeći se parolom Jednom se živi ili ste u nekim situacijama razmišljali i više nego što treba?
- Ako bismo se vodili parolom Jednom se živi, verujem da bismo otišli u krajnost. Tu rečenicu koristila sam onda kada sam imala neosnovan strah. Recimo, u zabavnom parku nisam smela da odem na rolerkoster jer imam strah od visine i brzine. Tada sam govorila sebi: Hajde Milice, jednom se živi, možeš ti to. Znala sam da se taj voz neće srušiti ili pokvariti, a što se tiče drugih stvari, svašta nešto može da pođe po zlu.
Story: Čime se ljubav hrani?
- Ljubav nije uzimanje već davanje. Ona se hrani poštovanjem, razumevanjem, velikom pažnjom i iskrenošću.
Story: Možete li u budućnosti sebe da zamislite kao domaćicu koja je jedino okrenuta suprugu i deci?
- Mogu sebe da zamislim kao suprugu, majku i domaćicu, ali jedino kao zaposlenu ženu koja ima svoj posao, a u mom slučaju to je pevanje. Ako ste dobro organizovani, možete sve da postignete, a ja ću nastojati da kod kuće budem majka, supruga i domaćica, a na sceni pevačica.
Story: Kada se setite svojih početaka, koje emocije preovladavaju u vama?
- Nostalgija. Setim se svog odlaska iz Kruševca i dolaska u Beograd. Dogodi mi se da zaplačem dok razmišljam o tom periodu, jer mi nedostaje rodni grad i porodica koja u njemu živi.
Story: Koju najživlju uspomenu iz detinjstva pamtite?
- Imam ih mnogo. Istovremeno sam bila i mirno i živahno dete, ali pamtim sve one tuče u kojim sam učestvovala tokom osnovne škole, čak sam i druga pogodila ciglom u glavu jer me je zadirkivao.
Milica Todorović: Momci, čuvajte se, devojke vode glavnu reč! (FOTO)
Story: Kažu da čoveka određuje vaspitanje roditelja, kakav ste vi odnos imali s njima?
- Mene su roditelji dobro vaspitali i mnogo sam im zahvalna što sam ostala ista osoba kao što sam bila i pre bavljenja ovim poslom. To je moja najveća vrlina, uopšte se nisam promenila. Imam divan odnos sa roditeljima, sestrama i bratom.
Story: Kako je izgledalo vaše odrastanje, jeste li oskudevali u nečemu?
- Živela sam sasvim skromno i normalno, kao većina mojih drugara, ali i 80 odsto stanovnika naše zemlje. Nisam mogla da imam sve što sam htela, ali zato sada sebi i svojim roditeljima mogu da priuštim sve što želimo.
Story: Mnogi kroz život dobiju i brojne strahove, jeste li se vi borili s nekim?
- Borila sam se sa pojedinim strahovima koji su svakodnevni i relativno normalni. Uglavnom su iracionalni i nastali su kao posledica brzog tempa života. Sami smo krivi za sve što nam se u životu dešava.
Story: Kada ste se najviše razočarali?
- Nisam do sada doživela neko veliko razočaranje.
Story: Koji nepravdu biste najradije zaboravili?
- Što se mene lično tiče, uglavnom su to bile nepravde iznete u nekim novinskim napisima, ali u potpunosti razumem novinarski posao i jasno mi je da to jednostavno tako mora.
