Popularni bračni par Ana Sević (30) i Darko Lazić (25) u poslednje vreme našao se u žiži interesovanja jer je nakon letovanja na koje je Ana otišla sama s njihovom ćerkom Lorenom (2), a potom i nekoliko fotografija iz Darkovog ludog noćnog provoda bez supruge, počelo da se priča o tome kako je ovaj inače idilični brak zapao u krizu. Kao razlozi navodile su se razne stvari, kao što su Darkova prečesta odsustva od kuće zbog posla, pa čak i njegova preljuba. Ipak, na dogovoreni intervju ovaj par došao je zajedno, a poveli su čak i svoju dvogodišnju ćerkicu. Čak i kad su mislili da ih niko ne gleda, razmenjivali su interne šale i osmehe. Nije se mogla osetiti ni trunčica nervoze i oboje su bili odlično raspoloženi. Jedino je Lorena postajala pomalo razdražljiva, jer je već palo veče. U razgovoru za Story ovaj par nije krio da uobičajene ljudske nesuglasice među njima nisu retkost, ali da se takve stvari kod njih završavaju vrlo brzo i u četiri oka. Ipak, na sva pitanja o preljubi i razvodu odgovorili su odrečno, a na poneka čak i cinično.
Story: Kako biste okarakterisali fazu u kojoj je vaš brak, s obzirom na nedavne priče o preljubi i razvodu?
Darko: Po tome šta se priča i piše, ovaj intervju trebalo bi da radimo odvojeno. Očigledno postoje ljudi kojima ne prija naša sreća i to je tužno. Nama je žao i izvinjavamo im se što im to zadovoljstvo nećemo pružiti. Konstruisati priču da se razvodimo na osnovu toga što je Ana sa Lorenom bila mesec dana na moru? Pa bila je i prošle godine, ali tada su verovatno nekog drugog razvodili pa nisu obraćali pažnju na nas. Ti bliski izvori na koje su se pojedini pozivali, zaista su posebna priča. Mi život živimo u svoja četiri zida tako da bi proverena informacija o nama mogla da im dođe jedino od, recimo, mašine za sudove ili frižidera. Rastavljaju nas od prvog dana otkako su saznali da smo zajedno. Nažalost, ljudi se danas uglavnom raduju samo nečijoj nesreći i to je zaista zabrinjavajuće. Glasine su nas navele da se zapitamo u kakvom je to pogrešnom pravcu krenuo ovaj svet i potrudimo da nikada ne postanemo takvi, kao i da selektujemo osobe koje nas okružuju.
Story: Darko, u poslednje vreme govorilo se da previše izlazite, pa je i to bio povod za sumnje u bračnu idilu...
- Javnim ličnostima sve se zamera i utrostručuje. Ja sam mlad, imam 25 godina i voleo bih da se svi koji imaju nešto da mi prigovore, sete gde su oni bili i šta su radili u mojim godinama. Već deceniju izdržavam sebe i svoje roditelje, zadovoljan sam karijerom, ostvario sam se na porodičnom i profesionalnom planu, a napornim radom omogućio sam porodici lep život.
Story: Koliko ima istine u pričama o preljubi?
Darko: Te gluposti neću ni da komentarišem.
Story: Ipak, pominjali ste da među vama ima nekih sukoba, da li ste pomišljali na kraj?
Ana: Svaki je čovek u sukobu i sa samim sobom. Mislim da se na dnevnom nivou posvađam sa sobom nekoliko puta, tako da je mimoilaženje sa mišljenjem i ponašanjem drugog bića sasvim normalno i očekivano. U šali kažem da smo mi još u tranziciji i taj prvi period braka stvarno tako izgleda. Navikavaš se na sve pozitivne, kao i negativne navike i osobine partnera, a menjate se i prilagođavate jedno drugom onoliko koliko je to moguće i koliko želite. Onog trenutka kada nestane želje za promenom, prilagođavanjem i tolerancijom, verovatno dolazi do kraja i pucanja. Par čine dvoje ljudi koji moraju da gledaju u istom pravcu sa željom da uspeju, bez toga nema govora o uspehu. Mi gledamo u istom pravcu i to je dobro. Da nije tako, e, to bi već bio problem.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Kako se ti sukobi među vama završavaju?
Darko: Kod nas se oni završe i pre nego što su počeli. Volim da sve odmah rešim i kod mene nema čekanja. Imamo otvoren odnos, pričamo o svemu i nesuglasice ne traju dugo. Brzo planemo, ali se brzo i ugasi požar.
Story: Darko, šta ste poslednje poklonili Ani?
- Ani je bio rođendan pre nekoliko dana, a s obzirom na to da je pravila žurku samo za žensko društvo, uskočio sam na proslavu samo nakratko: da joj donesem deo poklona i da je poljubim.
Story: Ana, kad ste poslednji put učinili nešto lepo za Darka?
- Darku je bio rođendan nekoliko dana pre mog, tako da sam pozvala sve naše prijatelje i organizovala mu večeru sa svim ljudima koje voli i koji ga vole.
Story: Kad par dobije dete, uz ogromnu sreću dolazi i mnogo manje vremena za odmor i opuštanje, a mnogo više obaveza, što ume da stvori nervozu. Kako vi s tim izlazite na kraj?
Ana: Sve se menja i život se deli na onaj pre i posle rođenja deteta. Ne znam, ali meni je sada sve lakše i imam mnogo više želje i energije jer znam da više nisam sama. Svaki umor padne u zaborav čim vidim njen osmeh i kada mi se baci u zagrljaj. Sve je stvar dobre organizacije, želje i volje. Radila sam do osmog meseca trudnoće i odmah posle porođaja vratila sam se na male ekrane jer sam tako želela. Imala sam potrebu za tim, čak i ako je nekada bilo naporno, a sigurno jeste, sve je to manje bitno u odnosu na ličnu satisfakciju.
Story: Kako se organizujete s obavezama oko deteta?
Darko: Ja sam zbog posla često odsutan iz kuće tako da je Ana više posvećena Loreni, ali kada dođem s puta, trudim se da im to obema nadoknadim.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Postoje li trenuci kad vam se čini da je partner baš mogao i da vam malo više pomogne?
Ana: Naravno! Sigurna sam da se svaka žena ponekad tako oseti i naša je sudbina da je nekako sve na nama, a ovaj muški svet ne bi ni postojao bez žena. Darko je uvek tu da pomogne kada mu se kaže, ali dok mu se ne kaže...
Story: Kad je reč o izlascima i druženju, koliko se toga promenilo?
Ana: Svakako da smo sada više kod kuće jer čovek s godinama nauči da je bolje biti kvalitetno sam nego u nekvalitetnom društvu. Život je dobio novu svrhu i prioritet, posebno od kada smo dobili dete. Ne rasipam svoje vreme na šuplje priče i prazne ljude.
Okružila sam se osobama od kojih mogu nešto da naučim i koji mi ne oduzimaju energiju.
Story: Šta je sad aktuelno kod vaše ćerke Lorene?
Ana: Ona je sada u tom najslađem periodu, pa je svaki dan ispunjen novim rečima i reakcijama koje upija iz sveta oko sebe. Ostanem bez teksta kada shvatim da na sve obraća pažnju iako je, recimo, u tom trenutku usredsređena na igru.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Vodite li Lorenu sa sobom kad idete na neka druženja i okupljanja sa prijateljima?
Ana: Da, ona je neizostavna na svim slavljima i provodima koji se dešavaju u normalno vreme po dečjim kriterijumima. S njom je sve lepše.
Story: Ko vam pomaže u čuvanju deteta, uskaču li roditelji?
Darko: Imamo tu sreću da su Anine mama i baka u Beogradu i one su nam najveća pomoć. Bez njih ne bismo mogli ovako dobro da funkcionišemo i one su nam zaista nezamenljive.
Story: Kažu: Ono što mama i tata postignu u vaspitavanju deteta za tri meseca, babe i dede pokvare za tri dana, imate li takvih iskustava?
Ana: Moja baka je žena kod koje mora da se zna red i disciplina. Tako je vaspitala i mene, a to prenosi i na Lorenu. Neizmerno sam joj zahvalna zbog toga jer smatram da je to osnov svega. Možda joj zameram samo što Lorenu oblači kao da je na Zlatiboru, da joj slučajno ne bude hladno!
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Koje metode najčešće koristite da se odmorite i posvetite ljubavi?
Darko: Putovanja su najbolji način da se maksimalno posvetimo jedni drugima. Pod tim ne mislim na ne znam kakve destinacije, nego sve što podrazumeva odlazak iz Beograda u bilo kom pravcu, bitno je da smo zajedno.
Story: Koliko ljudi iz vaše branše imaju vremena za porodicu i uživanje u njoj? Više ili manje nego drugi ljudi?
Ana: Naš posao je izuzetno naporan i težak, ali imamo privilegiju da radimo ono što volimo i u čemu smo se pronašli. To je zaista velika sreća jer onda sve postaje mnogo lakše, pošto uživaš u tome.
Darko: Desi se da promenim i po šest ili sedam aerodroma za vikend, spavam nekoliko sati za tri dana, pevam dugo na svadbama i tako danima. Uz sve to moraš da budeš nasmejan i raspoložen, što nimalo nije lako. To uđe u krv pa nekada i kad treba da se odmaram, ja to ne radim. Sada učim da spustim loptu jer ovaj tempo nije dobar, a i porodica ispašta. Mlad sam i ostvaren na svim poljima, ali porodica uvek mora da bude na prvom mestu. Bitno je shvatiti da je vreme dragoceno i ne treba ga trošiti na ljude koji to ne zaslužuju.
Story: Kome se Lorena prvo požali kad joj nešto nije po volji?
Darko: Mama je lek za sve.
Story: Zna li da peva neke vaše pesme i koja je još muzika interesuje? Potencirate li neki pravac u njenom muzičkom ukusu?
Ana: Rano je počela da pokazuje interesovanje za muziku i tačno zna šta joj se sviđa, a šta ne. Voli brzu muziku, moja pesma Lambordžini odmah joj se svidela, ali u isto vreme njen senzibilitet pokazuje da balade doživljava kao da ih razume. Trudim se da joj repertoar bude sačinjen isključivo od dečjih pesmica hora Kolibri i svih pričica uz koje sam i ja odrastala. Muziku nikada nisam delila na dobru i lošu i od svega treba uzeti ono što ti se dopada.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Ana, odlično izgledate...
Ana: Zamislite tek kako bih izgledala da se ne razvodim na svaka tri dana. Šalim se, moj spoljašnji izgled refleksija je onoga kako se osećam. Hvala bogu, imam sve razloge da budem srećna i nasmejana, ispunjena sam na svim frontovima i mislim da se to vidi. Život mi je doveo neke ljude koji su mi doneli novu energiju i osmeh, a ispratio pojedine za koje sam shvatila da nije ni trebalo da budu tu. Pozitivan duh i dobre misli najbitniji su u svemu, a ja sam čovek koji zna da odvoji bitno od nebitnog, što je prvi korak ka sreći. Treba biti zahvalan na svemu što ti je život dao, a meni je dao mnogo. Zna život da ga volim, pa voli i on mene.
Story: Prošle godine pominjali ste kako imate želju da vaša ćerkica uskoro dobije brata ili sestru, ima li nekih vesti na tu temu?
Ana: Puštamo život da ide svojim tokom i takve stvari ne volimo da planiramo.
Story: Koje metode svojih roditelja koristite u Loreninom vaspitavanju?
Darko: Nema recepta, radiš srcem, voliš, podržavaš i samo pozitivno deluješ. Bitno je da se držimo zajedno i da uvek bude tako.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Ana: Zaista smatram da se sve navike stvaraju kada je dete malo i da kasnije nema mnogo prostora za promenu. Red i disciplina moraju da se znaju. O svemu mora da se priča, kao i da se sve zajednički rešava. Mene su tako vaspitali i želim da to prenesem na svoje dete. U mojoj porodici nije bilo tajni i želim da takav odnos stvorim sa Lorenom. Nema većeg prijatelja od roditelja.
Story: Sigurno postoje stvari koje su vas, kad ste bili deca, izrazito nervirale, da li se trudite da svoju mezimicu poštedite takvih stvari?
Ana: Postoji generacijski jaz i ogromna je razlika između vremena kada su naši roditelji vaspitavali nas i ovog sada. Ako me je nešto i nerviralo, to nije bitno jer me je napravilo osobom kakva sam danas, a ja sam zadovoljna sobom, kao i moji najmiliji. Svi smo mi individue za sebe i treba se ponašati u skladu s tim.
Story: Imate li u svom roditeljskom životu trenutke koji su rezervisani samo za vas dvoje?
Darko: Naš raspored toliko je gust da pod specijalne trenutke podvodimo čak i zajedničko gledanje filma.
