Kada je počela novinarsku karijeru krajem osamdesetih kao Vesna Jugović (58), umela je svesno, ali sa stilom da zaintrigira. Na konferencije za medije dolazila je sa impozantnim šeširima, a kasnije je objasnila da je to bio njen mali trik kojim je želela da se izdvoji iz mase novinara koji su po JUS-u i da bude primećena i upamćena. Sazrevanjem, iskustvom, životnim i profesionalnim, način na koji intrigira dobijao je i dubinu i širinu, ali nije izlazio iz okvira dobrog stila. Ispraćajući 1998. na večni počinak svog supruga, novinara i glavnog i odgovornog urednika informativnog programa RTS Predraga Vitasa, obukla je crninu, a tu boju vremenom pretvorila je u sopstveni stil nazivajući ga svedenost koja oslobađa. Pre tačno 20 godina osnovala je kompaniju koja stoji iza nacionalnog izbora za mis, po čemu je danas najšira javnost prepoznaje. Kada je pre skoro deceniju počela rad na svom velikom projektu popularizacije vinčanskog pisma i kulture, deo javnosti smatrao je ekscentričnom njenu odluku da promeni prezime i zvanično postane Vesna de Vinča. Nije se obazirala na komentare površnih koji ne razumeju, već je punim plućima nastavila dalje, uvek nalazeći dovoljno vremena za sve svoje ciljeve, ali i za putovanja koja su joj posebna pasija. Na jednom takvom bila je i nedavno, u Porto Karasu u Grčkoj, gde je tri nedelje s timom svojih saradnika provela na pripremama finalistkinja Izbora za mis Srbije.
Story: Kako ste zadovoljni timom, finalistkinjama i celokupnim doživljajem u najluksuznijem delu Halkidikija?
- Naš tim za pripreme uvek je korpulentan jer broji oko 50 ljudi, 20 su finalistkinje, a ostalo su predstavnici medija, fotografi, snimatelji i učitelji svih vrsta, od šminke i frizure do mentalnih treninga. Ove godine bili su u timu tri doktora nauka i gošće iz Pariza: Suna Moja, poznati modni urednik i Nahoko Spajs, modni fotograf, koje rade za svetske modne časopise. Napravile su divne editorijale. Jutro počinjemo tai či vežbama, potom se nižu kondicioni trening, koreografija, obuke za snimanja... Nema trenutka stajanja. Karantin je potpun, jači nego kod sportskih reprezentacija. Na spavanje se ide najkasnije u ponoć. To je uzbudljiva pokretna mašinerija u kojoj smo svi vrlo koncentrisani, jer program je ambiciozan: da od devojčica iz komšiluka stvorimo za kratko vreme moderne princeze koje svetski komuniciraju. Sve to dešava se u divnom ambijentu Grčke, u Porto Karasu, gde pripreme organizujemo već skoro deceniju. Zaista sam zahvalna porodici Stengos koja za to ima razumevanja, jer sve to veoma je skupo, gotovo nedostižno. A što se tiče trendova, oni u izborima lepote ne postoje. Cilj je harizmatična lepota.
Story: Ove godine promenili ste vizuelni identitet kompanije Miss Yu koja organizuje izbor za mis.
- Da, novi logotip i identitet Miss Srbija nesumnjivo su doneli novu energiju. U javnosti više ne nastupamo kao Miss Yu Co, iako naša firma nastavlja da živi i dalje u biznisu, jer spadamo u samo pet procenata kompanija koje su opstale posle 20 godina, u najtežim vremenima za poslovanje ispunjavajući velike zahteve stranih licencora u komplikovanim ugovorima koje sa njima potpisujemo. Ponosni smo na tu činjenicu i zato taj kredibilitet slavimo.
Story: Kada se osvrnete na poslednje dve decenije, šta smatrate svojim najvećim porazom, a šta najvećom pobedom?
- Najvećom pobedom smatram to što optimistično trajemo u neverovatnim turbulencijama, svake godine ostvarujući svoju misiju lepote. To je najveća vrednost. I dalje smo jedini sistem lepote u svetu koji ima pripreme duge tri nedelje i to u najboljim uslovima, kao i školu lepote, mišljenja i razvoja koja je potpuno unikatna. Privatno gledano, pobeda je to što sam živa i zdrava i što kao spiritus movens širim oko sebe sve veću energiju, s posvećenošću i sjajem u očima. Poraze ne primećujem.
Story: Ima li razlike između onoga što ste kandidatkinjama govorili na pripremama pre dve decenije i onoga što govorite sada?
- Na pripremama uvek imamo intelektualnu radionicu. Tu kompetentne ličnosti u određenim oblastima: od medijske komunikacije do scenskog pokreta, istraživanja talenata, pitanja obrazovanja, kulturnog i duhovnog razvoja, drže predavanja, naravno ne eks katedra. Ove godine Taras Stojković obučavao je devojke kako preko interneta da dobiju stipendiju za studiranje u inostranstvu. Razlike od pre 20 godina skoro nema u našem odnosu prema finalistkinjama. Naravno, naši kadeti, naše lepotice generacijama se menjaju. One jesu proizvod celokupne situacije u Srbiji, ali odgovorno tvrdim da nikada nismo imali bolju decu. Kao da su rasle u miru i blagostanju. Neverovatno. Istina, ove godine imali smo najveći broj prijavljenih devojaka, na stotine. Obučavali smo ih, posmatrali tokom godine njihov razvoj i onda izabrali 20 finalistkinja. Ostvarili smo do sada svojevrsnu misiju lepote. Misija lepote ujedno je i tema ovogodišnje finalne večeri koja će biti održana u studiju TV Pink 9. oktobra uveče.
Story: Ne zapostavljate ni novinarski posao i niz ekskluzivnih intervjua koje radite širom sveta. Ko je vaš naredni novinarski cilj?
- Nije to dobro otkrivati. Kada se završi ekskluziva, onda to treba objaviti. Ali evo jednog pravca. Maštam o susretu sa Dipakom Čoprom i Čaz Muhin, ženom mudracem koja ne jede ništa od 1994. i živi od svetlosti. Sa njom sam u kontaktu.
Vesna de Vinča: Bolnije je svetiti se nego praštati
Stora: Jasno je da vas ispunjavaju svi projekti kojima se bavite, a koliko imate vremena za sebe?
- Pokret, to je život. U pokretu provodim vreme sama sa sobom, jer uzbudljivi unutrašnji svet misli i vizija koje uvek podstičem kod sebe jesu konstanta. Formalno gledano, za sebe imam najmanje vremena i uglavnom se stavljam na poslednje mesto, što za ženu sigurno nije dobro. Na primer, za finale oblačim odoka haljinu koja mi najbolje stoji, jednu od tri predložene koje nemam vremena ni da probam sve do 15 minuta pre polaska iz stana. Ne stignem ni da se radujem dovoljno uspesima. Ipak, zaustavljam vreme u posebnim trenucima. Isključim telefon i potpuno se posvetim neponovljivim situacijama. To je duga priča. Nikada se ne osećam usamljenom i što je značajnije, sve se manje osećam izdanom.
Stora: Mnoge intrigirate svojim načinom života, a ko vas u poslednje vreme najviše intrigira?
- Intrigiraju me svi oni koji su u vremenu svekolikog ropstva ostali svoji, drugačiji, promovišući svoju slobodu ne kroz bahatost, već kroz pravo predavanja drugima, kreativnost i nadasve ljubav. To su pojedinci koji su u vremenu najopasnijeg nevidljivog ropstva – bilo da ono polazi od profita i tržišta kao cilja, bilo da nameće životne navike i principe forme gde brendomanija opseda najslabije – uspeli da sebi obezbede tu plemenitu drskost slobode postojanja, što bi rekao Miljan Miljanić.
Story: Na pitanja o ljubavnom životu već dugo odgovarate da ste godinama bezgrešno zaljubljeni kao šiparica. Da li ste u međuvremenu bezgrešno zgrešili?
- Nisam. (smeh)
Story: Primetno je da ste često u brojnom društvu, znači li to možda da imate strah od usamljenosti?
- Ne. Od malih nogu bila sam druželjubiva. Znala sam da iz Osnovne škole Sveti Sava dovedem ceo razred kući, pojedemo sve iz frižidera, pa mama poludi. Posle sam pravila velike žurke. S vremenom se i mama Tanja opustila. Istina, i dalje kada pravim rođendansku žurku, po inerciji uzvikuje: Nemoj samo 100 ljudi, molim te!
Story: Imate li bojazan od prolaznosti vremena, godina?
- Za strah od prolaznosti i depresiju treba imati slobodnog vremena, a ja ga nemam. Tačnije, trudim se da ga nemam. To sam naučila od Mandele. On je govorio da se sve što je teško najlakše prebrodi posvećenom, jakom i potpunom akcijom.
Story: Šta u vama izaziva najveći strah?
- Bolest bližnjih. Ne plašim se za sebe. To baš i nije uobičajeno, ali istina je. Preživela sam mnogo toga, nekoliko života prebrodila, iskušenja su, naravno, sve veća što smo jači, ali lakše se snalazimo na višem nivou postojanja.
Vesna de Vinča: Gladovanje je moja najbolja terapija
Story: A šta vam pričinjava najveću radost?
- Činjenica da unosim smisao u to što radim, to što sam kroz sistem Miss Srbije, omogućila do sada 303 stipendije za četvorogodišnje studije. To je zaista misija lepote i moja misija. I ove godine svih 20 finalistkinja dobijaju stipendiju R&B koledža, evropski licencirane institucije koju vodi porodica Slović. A ako budu dobri studenti, dobiće i besplatan master. Učim devojke da je unutrašnja lepota u stvari – kultura, a da je obrazovanje suština toga. Verujem da su radost i sreća smeštene između zahvalnosti i razvoja: svakodnevne zahvalnosti svevišnjem za sve što nam je omogućio i dugoročno gledano ostvarivanja razvoja, sopstvenog i bližnjih. Biti stalno u razvoju, u skoku, ne u daljinu već u vertikali – to je za mene najveća radost a uz to i uzbuđenje. Padam tako uvis! Tačnije, padam na sve višem i višem nivou. Lagano se dočekam na noge. Pa ponovo odskočim. Plaše me samo vrhunci, vrhunske tačke. Tu smo najslabiji.
Story: Gde vidite sebe za 20 godina?
- Na nekom divnom mestu naše planete, s pogledom na tirkizno more, na koje se stalno vraćam sa čestih putovanja kao i sada, gde radim punim kapacitetom, okružena kreativnim ljudima koji slave život svakog trenutka.
