Story: Uvek ste govorili da vam je odmor izuzetno važan i kako volite turske i egipatske hotele, kako ste pristali da letujete u kamperu?
- To je u početku bio kompromis. Jedno letovanje na moj način, jedno na njegov. Bez ikakvog ubeđivanja shvatila sam da će svako sledeće biti na njegov način.
Story: Gde ste se najlepše proveli i šta je ostavilo najjači utisak na vas?
- Krenuli smo preko Makedonije za Krf. Nažalost, u Ohridu smo doživeli napad Šiptara na kamper i samo zahvaljujući Veljkovoj prisebnosti izvukli živu glavu. Ostatak letovanja bio je čaroban, od Krfa gde smo iznajmili motor i obišli celo ostrvo preko Lefkade, prvog prstena pa do Sitonije gde smo iznajmili brod i obišli celu obalu drugog prstena.
Story: Kakav je osećaj kada se probudite u prirodi i slušate more i ptice?
- Nestvaran. Jutarnja kafa na obali ispred kampera, izlazak sunca, zvuk talasa i Veljkove vratolomije na pesku dok vrištim od smeha, liče na divne scene iz nekoga filma. Za mene je to najlepša stvarnost koju živim.
Story: Poznato je da obožavate vašu kuću na Avali, dvorište i mir koji imate, imate li želju da se vratite u grad?
- Najiskrenije, kada u centru Beograda prolazim pored stanova koji su nekada bili u mom vlasništvu, a zaradila sam ih svojim radom, jedino mi je žao što sam ih zbog gluposti zvane ulaganje u brend prodala. Da su danas moji, samo bi ih izdavala, a moj raj bio bi na Avali. Svako jutro kada ustanem, bosa stanem na travu, povežem se sa zemljom i skrštenih ruku zahvalim Bogu na životu kakav mi je namenio.
Story: Kako vi i Veljko provodite slobodne dane?
- Kupili smo novi motor honda varadero i osim što svakodnevno motorom idemo na posao, vikendom obilazimo okolne planine. Odemo i kod Elene kada je na Kosmaju ili posetimo neko novo mesto u prirodi.
Story: Imate li zajedničke rituale?
- Jutarnja kafa, uz obavezno puštanje najsmešnijih klipova koje Veljko negde pronalazi, čini da nam dan počne smehom.
Story: Koja pesma vam najviše prija u Veljkovoj interpretaciji?
- On svira sedam instrumenata, a najviše volim kada na violini odsvira Albinonijev Adađo u G-molu.
Story: Često kažete da ste se uz Veljka promenili, a kako vas je vaše okruženje prihvatilo od kada ste počeli drugačije da razmišljate?
- Pravi prijatelji su oni koji su uz vas i kada vam je loše i kada ste srećni. Njihova lista drastično se smanjila s mojom istinskim srećom. Oni koji su otpali, nikada nisu ni trebalo da budu tu, zato su ovi koji me sada okružuju pravi i zauvek.
Story: Delujete kao smirena i ispunjena žena, kako pronalazite sopstveni mir u ovom ludilu koje nas okružuje?
- Kada sam pobegla iz grada, zagrlila sam prirodu, posvetila se sebi, svojoj porodici i mir je došao s tom promenom. Ne dodiruje me ništa izvan mog mikrosveta. Radim posao koji obožavam, imam energije kao da mi je trideset godina, živim samo za danas, bez obaziranja na juče i bez planova za sutra.
Story: Šta vas čini srećnom, jeste li od onih ljudi koji kažu da male stvari čine život?
- Velikih stvari naživela sam se i shvatila koliko su bezvredne u odnosu na male koje život čine lepšim. Pre nekoliko godina u taksiju izgubila sam dva prstena basnoslovne vrednosti i nisam se ni osvrnula na taj materijalni gubitak, a kada mi je bor počeo da se suši zbog krtice, bila sam danima tužna. Kada bi ljudi znali koliko je malo potrebno za sreću, nikada ne bi nikome zavideli.
Story: Šta vam u poslednje vreme najlakše izmami osmeh na lice?
- Uvek kad pogled na moja divna tri unuka: Luku, Matiju i Simona.
