Story: Koliko vam znači podrška supruga Veljka i oslanjate li se na njegovo mišljenje?
- Veliki sam individualac i u našem braku dogodio se sudar dva bića koja, svako u svom poslu, tvrdoglavo komanduju. Svakako mi je važno da čujem njegovo mišljenje, kao i njemu moje, ali sve se na tome završava. Moje revije dobile su na kvalitetu s njegovim autorskim kompozicijama, a Veljkova muzika dobila je moju svesrdnu podršku u svakom smislu.
Story: S obzirom na to da ste decenijama u javnom poslu koji je tesno povezan sa muzikom, koliko mu često dajete savete?
- Ne, ja samo kao stari trener i stalno mu dosađujem kako bi morao više da radi i šire plasira svoju muziku. Njegova filozofija je da sve ima svoje vreme i dolazi onda kada treba, što mene izluđuje.
Story: Na šta ste najponosniji kada je reč o svom suprugu?
- Na Veljkovu posebnost u svakom smislu, bilo da je reč o njegovim pogledima na ljubav, brak, porodicu, život... Zahvaljujući svom suprugu moj život pretvorio se u bajku i zaista bih od sveg srca poželela svim ženama trenutak ovakve sreće.
Story: Kada ste stupili u brak, oni koji vas ne poznaju mislili su da će on biti kratkog daha, dok danas u vama vide idealan par, a kako se vi osećate sve ovo vreme?
- Prvo sam bila Alisa u zemlji čuda, a sada svakog trenutka zaista osećam da sam princeza koja se udala za čarobnog princa. U šali kažem da veliko hvala dugujem devojkama koje nisu umele da prepoznaju Veljkovu posebnost.
Story: U septembru navršiće se treća godišnjica braka, kako ćete obeležiti taj dan?
- Mi nismo formalisti i ničim specijalnim ne obeležavamo taj dan zato što je naš život igra. Svakodnevno jedno drugo iznenađujemo malim ljupkim stvarima. Najlepše što može da vam se dogodi jeste to da vam svaki dan započne smehom, a završi se nekim čudesnim ritualom kao što je Veljkova igra baleta sa violinom u ruci. Naš dom odzvanja smehom i muzikom od jutra do večeri.
Story: Imate li običaj da se prisećate početka vašeg zabavljanja i prvog putovanja na Zlatibor?
- Obožavam da šetam, a Veljko je lenština koja se izležava, pa ga često podsetim na 40 kilometara koje je pre četiri godine pevajući prepešačio na Zlatiboru. On kratko i jasno kaže da me je tada osvajao, što me uvek razbesni i onda kreće gađanje jastucima i perje leti po kući.
Story: Mnogi kada pišu o vama potenciraju razliku u godinama i koketiraju sa potomstvom, šta vam najviše smeta u novinskim napisima?
- Zadovoljnoj i ispunjenoj ženi ništa ne smeta. Na kraju, i razlikujemo se po inteligenciji, načinu života, kao i stepenu kultivisanosti. Svako ima pravo na svoje mišljenje, a potreba da izrazimo svoje mišljenje, kao i način na koji to radimo, mnogo govori o nama. Ne obraćam pažnju na gluposti, jer živim život o kakvom sam oduvek sanjala. U mom slučaju pokazala se tačna izreka Što posejete, to i žanjete.
Story: Kakav odnos danas imate sa svojom decom Elenom, Milenom i Miodragom, jeste li zadovoljni u kakve su ljude izrasli?
- Ja sam mama kvočka i najveći nesporazumi koje sam sa svojom decom imala, proisticali su iz neartikulisane želje da ih zaštitim. I danas kada su odrasli, svakodnevno se čujem sa Milenom i Elenom. Milorad kao muškarac izbegava tu vezanost. Ponosna sam na svoje troje dece jer su pre svega pošteni i ispravni ljudi. Elena je uspela da postane uspešna poslovna žena i mnogo je bolje organizovana od mene.
Story: Za koju životnu mudrost stečenu tokom godina možete reći da je najvažnija?
- Ne znam koliko je to mudrost, ali kada umete da živite u harmoniji sa sobom, mislim da je najveći preduslov za mir i spokoj.
Story: Nedavno ste putovali kamperom kroz Srbiju, Makedoniju i Grčku, čija je ideja bila da se otisnete na takvo putešestvije?
- Naravno, Veljkova. Moje loše snobovske navike poput letovanja u luksuznim rizortima i hotelima sa bezbroj zvezdica postale su ništarija u odnosu na slobodu i opuštenost koju nosi avantura sa kamperom. Generalno, Veljko je u svakom smislu nabolje promenio moje navike i život.
Nastavak teksta i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
