Ugo Vijeira Edinu Karvaljo
Možda izgledam jak, ali verujte da nije tako. I dalje osećam bol. Prošlo je dosta vremena, a meni je još uvek teško Story
Ne prođe nijedan trenutak, a da ne pomislim na nju. Nas dvoje smo imali pravu ljubav koja će za mene trajati dok sam živ. Golovi su bili za nju, a dok sam ih slavio, govorio sam kako bih voleo da je sa mnom na stadionu i kako bi bilo lepo da se zajedno radujemo. Mnogo bih voleo da je živa Vijeira
Benfike Bordoa Torpeda
Hteo sam sve da batalim. Kada je Edini bilo baš teško, četiri meseca nisam igrao fudbal. Vratio sam se iz Rusije u Portugal i proveo sve vreme uz nju. Do kraja. Ona je plakala i rekla mi je da moram biti jak, da ne smem ni po koju cenu da uništim fudbalsku karijeru i da, kada ona bude na nebu, ja ostvarim naše zajedničke snove, sve ono o čemu smo maštali
U Portugalu i Rusiji svi znaju kroz kakav pakao sam prošao. Pričam o tome kako bi i drugi ljudi koje zadesi ista nesreća znali kako da se ponašaju u takvim trenucima. Da mogu i moraju da se bore s tim.
Ugo
Teško mi je da o tome pričam. Postavili ste mi baš teško pitanje. Edina je bila i ostala moj život. Mislim da više nikada neću moći da se zaljubim Zvezdinih
Volim da prošetam centrom grada, posebno noću. Nađem mir kada odem na Kalemegdan, tamo se osamim i pričam sa Edinom. Opustim se i maštam kako bi bilo lepo da je pored mene
Piše: Stefan Tošović