Zoran Cvijanović: Važno je da ne prestanem da trčim

0
Glumac i producent Zoran Cvijanović priznaje da se od kada je završio akademiju oseća kao da je maratonac, ali da uprkos pirateriji i drugim poteškoćama s kojima se suočava, nema nameru da odustane
foto: Ivan Dobričić
foto: Ivan Dobričić

Popularni glumac Zoran Cvijanović od 2000. godine zajedno sa Milkom Josifovim vlasnik je producentske kuće Yodi. Producentski debi bio im je film Munje nakon čijeg uspeha potpisuju neke od najuspešnijih filmskih projekata. Domaću kinematografiju obogatili su i prvim srpskim dugometražnim crtanim filmom Technotise Edit i ja autora Alekse Gajića, glasove animiranim likovima u ovom filmu pozajmili su Sandra Knežević, Nikola Đuričko, Nebojša Glogovac, Seka Sablić, Srđan Todorović…
Story: Kako je došlo do saradnje sa Aleksom Gajićem, autorom filma Technotise Edit i ja ?

- Pre nego što smo sreli Aleksu Gajića, Milko Josifov i ja maštali smo o tome da napravimo dugometražni crtani film za decu. Razgovarali smo sa stručnim ljudima koji su nam rekli da je to posao za pedesetak ljudi i da bi taj ceo proces trajao nekoliko godina. U tom trenutku to nismo mogli da priuštimo i nije postojalo toliko ljudi koje bismo uključili u taj posao, a onda se, kako to Aleksa voli da kaže, pojavila neočekivana sila: Aleksa, koji je već počeo da radi Edit i ja, pitao nas je da li bismo prihvatili da budemo producenti njegovog filma. Sve što se dalje desilo bila je ljubav na prvi pogled - kada nas je Aleksa upoznao sa projektom koji smo mi odmah prihvatili, trebalo nam je tri godine da ga završimo i prikažemo publici.
Story: Film je pre beogradske premijere prikazan na festivalu Cinema City u Novom Sadu, kakve su bile reakcije publike?

- Ljudi u Novom Sadu bili su prijatno iznenađeni i burno su reagovali tokom filma, pa očekujem da će se to desiti i u Beogradu. Fantastična strana ovog filma je humor koji je potpuno prilagođen animiranom filmu. Glumačka ekipa koja je pozajmljivala glasove vrlo je šarmantna, što daje veliki doprinos samom filmu. Mislim da je osnovna magična komponenta filma to što se radnja odvija u Beogradu 2074. godine, i da to na skriven način utiče na ljude i menja im raspoloženje.
Story: Koji deo filma je na vas ostavio najjači utisak?

- Ima jedna scena koju ne propuštam da vidim kad god gledam film: tri napucana lika dolaze da privedu Edit, a toliko su napucani da ne mogu da govore, sasvim nerazumljivo izgovaraju reči, pa smo taj deo i titlovali. Ima mnogo scena koje su šarmantne i komične.
Story: Da li kao producent osećate odgovornost prema tome koliko će gledalaca videti film?

- Bez obzira na to što mnogo gradova po Srbiji - Novi Sad, Niš Kruševac, Kragujevac, Valjevo - nemaju bioskope ili su sale u užasnom stanju, radićemo kao da je zlatno doba. To znači da će distribucija biti kao u vreme kada je stotine hiljada ljudi išlo u bioskope. Verujemo u ovaj film i da je prikazan pre pet godina, mogao bih da se kladim da bi ga videlo 500 hiljada gledalaca. Ekipa filma ne želi da im loši uslovi za distribuciju pokvare raspoloženje, pa ćemo dati sve od sebe da što više ljudi vidi ovo ostvarenje.
Story: Koje nove projekte možemo da očekujemo od produkcijske kuće Yodi?

- Mi imamo još dva gotova filma: debitantski film Miroslava Petkovića Bacila si čini na mene i novi film Rajka Grlića Neka ostane među nama koji je pisao Ante Tomić, sa Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi. Radimo na još nekoliko zanimljivih projekata, ali moramo da se preračunamo s obzirom na nova iskustva i situaciju sa piraterijom i nedovoljnim brojem bioskopa. Piraterija je ogroman problem, filmski radnici žive u otključanim kućama i svako može da uđe i iznese šta mu treba. Tužan je utisak da je ono što si radio tri godine i ničije i svačije, a najmanje tvoje.
Story: Da li ste se zbog toga odlučili da osnujete producentsku kuću i na neki način zapostavite glumački posao?

- Kada glumci prežive prelazak sa akademije u realan život i kad jednom počnu da trče, to je neka vrsta maratona. Menjate se, postajete stariji, izgledate drugačije, otkrivate nove prostore, nove uloge i žanrove... To je odluka koju sam doneo pre 30 godina i o tome više i ne razmišljam. Važno je da ne prestanem da trčim.

Danilo Mašojević

makonda-tracker