Zahvaljujući jednoj vikend poseti svojih roditelja rodbini u Banjaluci, pop pevač, vajar i scenograf Miroslav - Miki Perić pre trideset i dve godine rođen je nadomak obale Vrbasa, umesto u blizini Miljacke. Posle četrnaest godina u Sarajevu, u ratnom vihoru napustio je voljeni grad i doselio se u Beograd. Na svom trnovitom životnom putu, osetio je i bodlje neizvesnosti koje nosi izbeglištvo, a ionako mračne izbegličke dane zauvek mu je zagorčala smrt majke Olge koja je 1997. godine izgubila bitku sa opakim tumorom. Naučen da se od ranog detinjstva bori za opstanak, Miki se trudio da sačuva svoj optimizam koji ga ne napušta ni u najgorim životnim situacijama, a duhovitost koja krasi njegov način komunikacije u teškim situacijama samo se još više kalila. Ovaj harizmatični umetnik završio je Fakultet primenjenih umetnosti, a pored vajarstva i brojnih samostalnih i kolektivnih izložbi skulptura koje je priredio u zemlji i inostranstvu, od početka novog milenijuma bavi se i TV novinarstvom. Na TV Pink vodio je emisije Zvezde ulice, Balkan net i Kašikom na vrata, a nedavno se na male ekrane vratio angažmanom u Letećem startu koji vodi sa glumicom i voditeljkom Marijanom Mićić. U isto vreme njegov ljubavni život pobudio je pažnju medija zbog skorog raskida petoipogodišnje veze sa pevačicom Leontinom Vukomanović. Ipak, kraj ove ljubavne priče nije omeo Mikija da nastavi kroz život uzdignute glave, otvoren za nove emotivne pobede o kojima će i dalje pevati u svojim pesmama.
Story: Šta je presudilo da prihvatite ulogu voditelja u Letećem startu?
- To što me je za taj projekat pozvao reditelj emisije, inače moj dugogodišnji prijatelj Vojkan Milisavljević. S druge strane ja sam i počeo televizijsku karijeru u saradnji sa Emotionom za koji sam radio šou Zvezde ulice. Dešava se da mi sada snimanje Letećeg starta ponekad zaliči na Zvezde ulice, ali je ta emisija ipak nešto najlepše što sam radio, kada je reč o televizijskoj formi. Naravno, ako izuzmem Balkan net sa mojim bratom, brkom Ognjenom Amidžićem, jer rad sa njim sam smatrao provodom, a ne poslom. Istu energiju, kao moj brko, samo u ženskom obliku, ima Marijana Mićić.
Story: Kako ste se uklopili sa Marijanom?
- Marija, kako je zovem, a na šta se ona ljuti, i ja u prvoj emisiji nismo našli nikog da otputuje pa smo u šali rešili da sa ekipom mi odemo u Tunis. Bilo je veoma zabavno i jedva čekam sledeće snimanje.
Story: Na koju Mariju vas ona podseća pa je zovete tim imenom?
- Jednom davno u školi imao sam devojku Mariju, ali ne podseća me na nju. Zovem ja nju i divlje dete, Mara sačmara...
Story: Da li vas je voditeljski posao naveo da se ulenjite i zapostavite muzičku karijeru?
- Dovoljno sam se ulenjio i pre angažmana u Letećem startu. Pre dve godine priveo sam kraju album sa svojim producentom i prijateljem Zoranom Radetićem i učinilo nam se da nismo uradili ništa novo. Nakon toga dogodile su nam se neke divne pesme, a jedna od njih je Mirno spavaj sa kojom se ove nedelje takmičim na festivalu Sunčane skale.
Story: Mislite li na neku određenu osobu dok pevate Mirno spavaj?
- Tekst jeste ljubavni, a prvih nekoliko stihova završili smo početkom godine. Obično mislim na različite stvari dok je izvodim i nikada me jedna numera ne asocira samo na jednu osobu. Zameraju mi i to što žmurim na sceni, a ja se upravo na taj način emotivno saživljavam sa pesmom.
Story: Ima li u vama takmičarskog duha pred festival?
- Poslednji put kada sam igrao fudbal sa svojom familijom, slomio sam prst tako što sam udario u betonski stub, pa je intervenisala čak i Hitna pomoć. Toliko o takmičarskom duhu. Kao svaki čovek volim uspeh, mada dobro kaže Meša Selimović: Koliko žrtva donese jedan poraz, a koliko li ih tek donese pobeda! U Herceg Novom prvi put ću na sceni imati koreografiju, za koju je zadužen Goran Knežević, pošto sam do sada bio nepomičan kao drvo.
Story: Ima li u vašoj porodici umetničkih korena?
- Moj ujak Ilija pravio je reljefe u drvetu i neke zanimljive skulpture, ali nisam ga zapamtio, jer je mlad umro. I moja pokojna mama Olga imala je dar za slikanje, ali od te genetske umetničke niti, bitnije je da imate podršku porodice za ono čime biste voleli da se bavite, a i ja i moj brat Vladimir, koji se bavi dizajnom, imali smo je. Odrastao sam pored remek-dela Ljube Popovića, Nadežde Petrović, a kao klinci smo, umesto na igralište, odlazili u Muzej savremene umetnosti.
Story: Kako iz ove perspektive posmatrate period izbeglištva iz Sarajeva?
- Moja porodica je stara beogradska, doselili smo se 1992. godine, prošlog veka (smeh). Uvek se šalim da sam Dorćolac jer sam imao sreće da me okruženje odmah prihvati. I danas se družim sa prijateljima iz Sarajeva, a te teške godine su iza nas i svako ih je podneo na svoj način. Moja sestra od tetke Renata živi u Sarajevu i često odlazim kod nje, zeta Enisa kog obožavam, njihove dečice, ali i brojnih prijatelja koje tamo imam. Izuzetno sam vezan za svoju porodicu, toliko da ne mogu da funkcionišem kada recimo moj brat ode na put, a ne javi mi se. Čuvam ljude koje volim, jer su oni moje najveće bogatstvo. Sa oprezom biram svoje okruženje, ali kada nekoga zavolim, ta ljubav je nemerljiva i za nju sam spreman da učinim sve.
Story: Retko koja javna ličnost ne stidi se svoje prošlosti, a vi ne krijete ni da ste po dolasku u Beograd prodavali čokoladice na Slaviji.
- Niko se nije rodio pored zlatnog jajeta i ne volim da zvučim patetično, čak ni kada o tome govorim. Bilo je tih devedesetih i lepih trenutaka, ali ih se uglavnom sećam sa tugom zbog bolesti svoje mame. Taj gubitak 1997. godine zauvek će pritiskati moje srce i kad god se setim tog perioda zaplačem.
Story: Čija podrška vam je tada bila najznačajnija?
- Mog tate i najboljeg druga Srećka, Sarajlije rođenog u Banjaluci.
Story: I vi ste Sarajlija rođen u Banjaluci?
- Pukim slučajem, jer su mama i tata otišli kod babe i dede na vikend.
Story: Jeste li i u ljubavi posvećeni kao što ste posvećeni porodici?
- Da, ali pravi džentlmen uvek čuva svoje ljubavi od spoljašnjih uticaja, a meni je najveća satisfakcija u životu da budem gospodin.
Story: Dakle, iz džentlmenskih razloga ne želite da pričate o razlozima raskida veze sa Leontinom Vukomanović?
- Svoje prošle i buduće ljubavi čuvam i ne želim da ih bilo šta prlja.
Story: Osećate li se sada usamljenim?
- Nikada se nisam tako osećao. Ja sam čovek koji uživa u ljubavi, na razne načine.
Story: Kakvi ste kada ste zaljubljeni, a kakvi kada patite?
- Mislim da sam prilično euforičan kada sam zaljubljen. Uz to sam veoma trapav pa znam da prospem kafu po sebi i da se sapletem. A kada patim, odem na Dunavski kej na Dorćolu kod svog drveta i ćutim, gledam u njega jer jedino ono može da me razume.
Story: Opterećuju li vas pitanja o ženidbi i potomstvu?
- Ne, jer nemam tradicionalnu balkansku porodicu. Mi kao da smo rasli na nekim drugim prostorima i kod nas je intima veoma bitna. Voleo bih da se moj brat sada oženi, ali to je njegova odluka i na nju ne mogu uticati. A kada je reč o potomstvu, i dalje sebe ne vidim kao oca.
Story: Smatrate da ste suviše neozbiljni za tu ulogu?
- Nisam spreman za to i čini mi se da bih teško izdržao tu vrstu odgovornosti. Trenutno živim sa psom Medom koji samo što ne ide ide sa mnom i u supermarket. Kako bi tek bilo sa detetom!
Story: Čini se da ste odgovorniji prema drugima, nego prema sebi.
- Zato što sve volim da uradim sam. Ne vučem ljude za rukav da bi mi pomogli i zato možda sporije ostvarujem svoje ciljeve. Ta vrsta mog ponašanja potiče iz izbegličkih dana, kada sam tražio pomoć, a nailazio na odbijanje. Zato je moj put duži, ali svaki privatni i profesionalni uspeh slađi.
Nikola Rumenić
