Fondacija Dejan Stanković za Srbiju u roku od tri dana sakupila je 315.000 evra za žrtve poplava na području naše zemlje. Iako ne voli licitiranje iznosima, proslavljeni fudbalski as ističe da je ponosan na reakcije ljudi koji svakodnevno pomažu ugroženima. On je siguran da će prikupljeni iznos u značajnoj meri pomoći stanovnicima Obrenovca, Bariča, Krupnja, Paraćina, Sremske Mitrovice, Šapca i drugih mesta koja su se našla na udaru najvećih prirodnih nepogoda na Balkanu u poslednjih 120 godina. Ipak, njegova misija tu nije završena pa je učestvovao i u humanitarnoj emisiji Pozovi, pomozi na TV Prva, gde je u prijatnoj atmosferi dao intervju za magazin Story. Od karijere profesionalnog igrača Dejan se oprostio u oktobru prošle godine i potom nastavio da živi u Milanu sa suprugom Anom i sinovima Stefanom (14), Filipom (12) i Aleksandrom (9).
Story: Jeste li iznenađeni brzinom sakupljanja novca u vašoj fondaciji? Čini se da se iz dana u dan iznos prikupljenih novčanih sredstava povećava u stotinama hiljada.
- Nije baš u stotinama hiljada i baš sam apelovao da se ne licitira iznosima. O kojoj god cifri da bude reč, tretiraću je s ponosom. Podigla se cela Srbija i nije bitno kad, gde, kako, kome i koliko daje, važno je da pomažemo. Svi imamo isti cilj, a to je da ta sredstva dopru do onih kojima su najpotrebnija. Dirnut sam gestovima pojedinih svojih prijatelja i poznanika, ali i onih koje ne poznajem, a ipak su pomogli.
Story: Spekuliše se da vam se među prvima javio francuski fudbaler Tjeri Anri koji je podržao vašu fondaciju na Twitteru?
- Nije mi se javio, moguće da je podržao fondaciju, ali obratilo mi se mnogo drugih fudbalera i zaista radimo punom parom da prikupimo neophodna sredstva. Za sada sam prezadovoljan kako teče akcija.
Story: Još veće oduševljenje u narodu izaziva to što ne radite na daljinu, već ste došli u Srbiju da direktno pomognete.
- Po ko zna koji put smo se ujedinili. Kad god je neki veliki problem, Srbija se podigne na noge i zato ni sada nisam iznenađen zajedničkom inicijativom za pomoć. Opet smo pokazali koliko smo veliki narod i treba da nam bude na čast i zadovoljstvo ovakav pozitivan učinak. Sklonili smo sa strane sujetu, svoje interese i stavili se u službu naroda.
Story: Jesu li i vaši sinovi doputovali s vama u Srbiju?
- Oni su sa mojom suprugom Anom u Milanu. Otvorili smo fondaciju i ja sam odmah doputovao za Beograd da bih delovao na licu mesta.
Story: Šta su vas sinovi pitali o nesreći? Znaju li kog obima je katastrofa koja je zadesila Srbiju?
- Imam TOTAL TV i dvadeset četiri sata pratimo informativni program. U početku i ja nisam ozbiljno shvatio razmere onoga što se desilo jer kad se kaže poplava, pomislite na manje izlivanje i potapanje bez posledica po ljudske živote. Međutim, čim je krenulo izveštavanje iz sata u sat, iz minuta u minut, sve mi je na momente izgledalo kao na filmu. Obrenovac, Šabac i ostala mesta, scene su izgledale jezivo. Kad pogledam dokle je voda došla u Obrenovcu, pomislim da gledam film sa specijalnim efektima. Sve mi i dalje izgleda neverovatno. Ipak, u životu je nebitno da li si pao, najvažnije je da reaguješ i što pre ustaneš. Ne bi trebalo da se zaborave ti ljudi nakon što se ugase svetla i kamere. Ne sme sve da se zaustavi na trenutnoj euforiji jer tek nastaju problemi. Kasnije moramo da svi zajedno zapnemo i koliko možemo pomognemo ugroženom stanovništvu.
Story: Kako vam se čini akcija TV Prva u kojoj ste učestvovali?
- Fenomenalno, nikada na jednom mestu nisam video toliko poznatih ljudi. Vidi se da su se svi odazvali na jedan. Story: Ujedinili su se i zvezdaši i partizanovci.- Naravno! Stavili smo sa strane boje, klubove, profesije... Svi radimo i furamo ka jednom cilju.
Story: Hoćete li nakon ovako napornog tempa u Srbiji stići da se odmorite sa porodicom tokom leta?
- Ja sam mlad penzioner i za sada ništa ne radim. Evo, skoro godinu dana sam u penziji pa mi još ne treba odmor.
Story: Kako vam teku penzionerski dani?
- Super. Sada imam dovoljno vremena za porodicu, iza mene su dve decenije karijere, a imam klince od četrnaest, dvanaest i devet godina. Brzo su odrasli u periodu dok sam igrao, ali sada sam non-stop pored njih i uvek tu za sve što im treba. Story: Jeste li se zaustavili sa potomstvom ili priželjkujete i ćerku?- Ne priželjkujem, dovoljna su mi tri sina. Mislim da bi bila velika razlika između njih i još jedne bebe.S
tory: Kakve su ambicije vaših naslednika?
- Iako treniraju fudbal, mojim klincima škola je na prvom mestu. Imaju svoje svakodnevne obaveze koje im nameću dnevni ritam. Lepo nam je, tako provodimo dane i bitno je da u porodici nema stresa.
Razgovarao: Nikola Rumenić
